Хећим-Тома Костић, син чувене видарице Ћира-Мане1, родио се 4 априла 1778 у вароши Кожанима, у Македонији.
У Србију је дошао још у почетку устанка на Турке 1804 и налазио се је у прво време у Смедереву.
Године 1806 јула 15, управни савет, осведочивши се о вештини Хећим-Томиној у лечењу, узима га за војничког лекара, и одређује му 60 гроша плаће на месец коју ће, вели се у акту, примати и кад не би било никога да лечи2.
Из Смедерева, кад је освојен Београд, преселио се и Хећим-Тома у данашњу српску престоницу, и ту је видао рањенике; и видао их је већином врло срећно. Ево за то једнога сведочанства;
Године 1807, руднички војвода Милош Обреновић, при освајању Ужица, у јуришу на неки шанац, рани се тешко: куршум му продре у груди испод средње трећине на предњој ивици леве кључнице, и пројури кроз доње поље десне лопатице, дакле баш кроз груди. Рањеник је лежао очајнички, а Хећим-Тома због многих рањеника које је већ видао у Београду, није могао ићи у Ужице. За то војводу Милоша положе на разапето међу два товарна коња платно, и тако га снесу у Београд. Хећим-Тома прионе видати те грдне ране. И за неколико недеља, војвода се опорави, дигне се, и оде опет на војску. Прича се да је Хећим-Тома, у том видању, својим рођеним устима исисавао гној из разних гнојних канала да би се рана брже и лакше обживчила.
Године 1830 декембра 13, Кнез Милош пише: „За заслуге мени и народу у рату указиване, ослобођавам Хећим-Тому, и мајку му Ману, од сваке дације и кулука“.
Године 1834 октобра 3 Кнез, у Неготину, потписује диплому, којом Хећим-Томи одређује 150 талира пензије на годину, желећи да остатак живота свога у колико му буде могуће, на ползу рода нашег, и старост своју у тишини проводи“3.
У Српским Новинама од године 1841, бр. 28. стр. 222, има извештај како је Хећим-Тома извидао ногу неком Димитрију Русијанцу. Случај мора да је био ређи, јер је лечење ишло под надзором београдског физика, Дра Б. Мушицког, па је тако сјајно испало да службене новине о том говоре особитом хвалом.
После тога, Хећим-Тома, већ стар и изнемогао, живео је у Београду у својој кући преко пута од велике цркве, уважаван и поштован где би се год јавио.
Хећим-Тома је умрьо 9 октомбра 1848 од колере у Панчеву, куда је по наредби српске владе био отишао да вида рањенике из маџарскога рата. Тело му је пренесено у Београд, и сахрањено код Маркове цркве, у Палилули.
- Ћира-Мана умрла је у Београду 1833 и, по наредби Кнеза Милоша, сахрањена је до зида велике Београдске цркве с јужне стране. Нови краситељи цркве дигли су гробне плоче, те око цркве ударили модерну калдрму. За то се сад и не зна где леже кости заслужне видарице! ↩︎
- Овај докуменат налази се у г. Томе Хећим-Костића, у Београду. ↩︎
- Овај докуменат, као и онај пред овим, находе се у г. Томе Хећим-Костића, у Београду. ↩︎