Хаџи-Ристић Коста, родио се у Сарајеву, године 1845.
Школовао се је у месту свога рођења године 1852—1862.
Међу учитељима његовима захвално се помиње Алекса Шушкаловић који је, свршивши велику школу у Београду, отишао у Сарајево за учитеља, где је послужио неколико година с највећом коришћу.
Осем школе и науке од учитеља, Коста се је и сам учио, читајући редовно и марљиво српске књиге.
Године 1862 први пут је ишао преко Фрушке Горе и Новог Сада у Беч, где је у своје браће трговаца провео лето.
После тога, до године 1866, није никуд путовао, а тада ју морао у Бечу потражити лекарске помоћи.
Још је у два маха здравља ради одлазио у Беч.
И ако је био млад, живо је жудео за ослобођењем својега народа; желео му је ослобођења од тиранства, и ослобођења од незнања. Најпре је мислио да је оно прво прече, а у последње време као да је био променио мисли видећи да се, докле не дође ослобођење од тиранства, може корисно радити о просвети и о материјалном благостању народном.
Био је велики непријатељ оних злогласних владика босанских, на које се је народ некад жалио готово више него на Турке. Он је управо био вођ младе напредне странке у Босни.
Није имао дуга века; а по оном што је за кратко време урадио, видимо колико бисмо с њиме добили ди му је Бог био дао више живота.
Боловао је од сухе болести. Видећи да ће умрети, наредио је шта да буде од његовога имања после његове смрти. Све је урадио племенито. А ми овде бележимо да се је у болести својој сетио овога двога:
- Оставио је на издавање најбољих српских књига, особито о Босни, 170 дуката; и
- Приложио је 170 дуката на оснивање Српскога свеучилишта, у Београду.
О трошку оне прве задужбине Српско Учено Друштво издало је:
Српске народне песме, покупљене по Босни. Збирка Косте Х. Ристића, у Београду, 1873.
У тој књизи побележено је и друго што је сам покојник разним листовима српским кад и кад штампао.
Други онај прилог предан је управи Фондова на руковање и приплод.
Леп и хвалан помен међу браћом честитом младом Србину Сарајевцу, који се и на самрти сећа науке која је спас многом па и троверној браћи Србима!