Поменик

Тирол Димитрије

Написао је

Милан Ђ. Милићевић

у

Тирол П. Димитрије1, родио се у Чакову, у Банату, 31 маја 1793 године.

Учио се у месту свога рођења, у Темишвару, Кечкемету, и у Пожуну.

Године 1829 прешао је у Србију, и постао домаћи учитељ у кући г. Јеврема Обреновића, где је провео преко 12 година.

Са сином г. Јеврема ишао је у Одесу где се бавио две године.

По повратку из Одесе, постао је инспектор државне штампарије у Београду.

Године 1842 оставио је Србију и прешао у Маџарску; онамо је после највише живео у Темишвару.

Ту је неко време био учитељ српског језика у гимназији, и управник месних српских школа.

Преминуо је 18 марта 1857 у Темишвару.

Тирол је писао и преводио много. Ово су његови књижевни радови:

  1. Привјествователна књижица употребленија ради српске јуности, у Будиму, 1819;
  2. Банатски Алманах за годину 1827, 1828, у Будиму;
  3. Славенска граматика, сад први пут на српском језику изјашњена. Прва свеска, у Бечу, 1828;
  4. Немачка граматика за употребленије српске младежи, у Будиму, 1830;
  5. Политическо земљеописаније за употребленије учеће се младежи, у Београду, 1832;
  6. Начертаније ученог српског друштва, у Београду, 1835;
  7. Сила пријатељства или Дон Жуан и Дона Теодора, у Београду. 1835;
  8. *Мњеније о употребљавању страдателне частице *се* *, у Београду, 1836;
  9. Месецослов за годину 1836, 1838, 1842, у Београду;
  10. Уранија, за годину 1837, и 1838, у Београду;
  11. Подвиги Димитрија Максимовића Књажевића, попечитеља одеског учебног округа, и президента одеског обшчества историје и древности, у Београду, 1841;
  12. Њесколко слов о том пишут ли Серби буквами својего изобретенија, у Одеси, 1841;
  13. Одривак из Венелинове историје о Славенима, у Београду 1841;
  14. Доказивање да су словенски народи примили христијанство још пре Кирила и Методија, у Београду, 1841;
  15. Преглед војеног живота и подвига Михаила Андрејевића Милорадовића, у Београду, 1841;
  16. Мала српска граматика за Немце, у Новом Саду, 1851;
  17. Казивање старих Требјешана и архива сердара Малише и капетана Бошка Бућића Никшића, у Београду, 1842, (Без имена);
  18. Возсојединеније унијата с православном црквом у Русији, у Москви, 1841;
  19. Забавни календар Винка Лозића за 1830, у Будиму;
  20. Ситнице из правописанија, у Одеси, 1841. (Под туђим именом).

И у рукопису је оставио доста састава али се не зна шта је сад с њима.

Допуна

Тирол П. Димитрије штампао је (без имена) у Београду 1842 књигу:

Казивања старих Требјешана, и архива сердара Малише и капетана Бошка Бућића Никшића.

Године 1896 неки А. Марковић штампао је у Одеси:

Архива сердара Малише и капетана Бошка Бућића-Никшића, у једно скупљена и изнова преписана сином љубитељем старијег Требјешана ради младежи српске. Велика 8-на стр. 46.

Овде се прича како су ти документи о пресељењу Требјешана дошли Тиролу Димитрију у руке.

  1. Кнез Милош, расрдивши се једном на оне који остављају своја презимена, и узимљу туђа, написао је (Српске Новине 1836. бр. 1) за Тирола ово: „Димитрије П. Тирол, није из Тирола па да се зове Тирол, но Влах и Чакова, и тако треба и да се зове. Или будући да му је оцу било име Панта, треба он да се зове и пише Димитрије Пантић, Влах из Чакова“. ↩︎

више објава