Стевановић Стеван, прозвани Тенка, родио се у Поречу месеца маја, 1797 године.
Отац Тенкин, Јован Стевановић, био је, као што је мало пре испричано, од 1811 — 1813 војвода у Поречу.
За детињства свога, Тенка је учио школу у Београду, а кад је Србија 1813 страдала, прешао је у Банат, и онамо наставио школовање у Ораховици.
Године 1816, месеца септембра, врати се Тенка из Ораховице у Пореч к оцу своме Јови Стевановићу.
Године 1817, Кнез Милош, с братом својим Јованом и Јоксом Милосављевићем дође у Пореч. Јова, отац Тенкин, био је тада јако ослабео, те Кнез Милош на његово место стави Јоксу Милосављевића за старешину поречкој нахији, а младога Тенку постави Јокси за писара. Осем тога испроси за Јоксу Јовину кћер Милицу.
На тај начин, Тенка је прво ушао у државну службу године 1817, као писар Јоксе Милосављевића.
Године 1820, дође у Пореч за управника Вуле Глигоријевић, те Тенка и код њега буде писар до 23 априла 1825.
Од године 1825 до 1830, био је Тенка кнез поречкој нахији а од те године до 23 априла 1834 као капетан Поречке Реке, јер се је поречка нахија, по наредби Кнеза Милоша, прозвала „Поречка Река“. Онога дана пак постао је „советник финанције“.
Године 1835, постао је члан управнога савета у Крагујевцу, а вршио је дужност исправника у Београду. Те је године постао и вице-председник тога совета.
Године 1836, постао је председник савета.
Године 1838, постао је попечитељ просвете и врховни надзорник карантина.
Находећи се у том звању, Тенка је собом походио све ондашње школе у Србији, и издао је неке упуте за унутрашњи рад у школама.1
Године 1839, кад је дошао устав, за који је с осталима и Тенка радио, постао је, као већ саветник, попечитељ правде и просвете.
Године 1840, био је један од незадовољника владом Кнеза Михаила и, са својом дружином, био је отишао у Цариград.
Године 1842, по одласку Кнеза Михаила, дошао је опет у савет, где је 1844 постао вице-президент а 1848 председник томе скупу.
Године 1857, ушао је у заверу против живота Кнеза Александра, због чега је пао у затвор, осуђен на смрт, и одведен у гургусовачку кулу, из које је, на заузимање портино, пуштен лицем на васкрс 1858, али се морао удаљити у Турску, где је живео до доласка у Србију Кнеза Милоша, а тада се вратио и живео је с пензијом код своје куће у Београду.
Преминуо је 2 септембра 1865 у Београду.
Тенка, је био човек онизак; ходио је у старост готово погурено; био је црне масти, малих бркова, малих и мудрих очију, и под старост ћелав.
Рачунао се је, у своје време, међу људе који умеју лепо говорити и владати пером.
Често се прича за једну изреку која је пала на његов рачун: „Висок штил, и Тенка га не разуме“! То јест, нешто је тако заплетено написано, да му ни сам Тенка не би могао наћи смисла!
- Гласник 24, чланак Школе у Србији, стр. 10. ↩︎