Стевановић Данило, родио се 8 маја 1815 у Темишвару, где су му се родитељи налазили у збегу после године 1813.
Учио се у Поречу, Пожаревцу, и у Београду.
После тога смернога школовања, учио је терзиски занат, а иза тога је био у трговини у Београду.
Године 1838 поставио га је Кнез Милош за старешину срезу поречко-речком са 400 талира плате на годину.
Године 1839 постао је помоћник начелнику крајинскога округа.
Године 1844 премештен је у Зајечар начелству за помоћника, а године 1848 постављен је за начелника округу црноречком.
Године 1852 премештен је за начелника округа чачанскога, и дан му је, по ондашњем обичају, чин потпуковнички.
Године 1856 премештен је за окружног начелника у Пожаревац.
Године 1859 поставио га је Кнез Милош за члана савета, у ком га је звању потврдио и Кнез Михаило 1860.
Кад је стари савет уставом од 1869 укинут, Данило је стављен на располагање влади, па је, 8 септембра 1869, опет дошао за члана новога државнога савета.
Године 1875, кад је Чумић дао оставку, Данилу је поверено те је саставио кабинет у ком је био председник држећи собом министарство унутрашњих послова.
Данилов кабинет држао се до 19 августа 1875, па је тада дао оставку.
Одступивши од министарства, Данило је стављен на расположење, а 1 априла 1879 стављен је у пензију.
Данило је имао од Краља Милана Таковски крст првога реда; Од цара Александра Св. Станислава другога реда, и од султана Абдул-Меџида Нишан Ифтихар.
Данило је преминуо 20 новембра 1886 у Београду, и сахрањен је у новом београдском гробљу.
Данило је био средњег раста, јакога састава, а црне масти човек.
Врло је марљиво читао српске књиге, и радо се разговарао с људма од књиге и од науке.
Данило је син Јована Стевановића, бимбаше поречкога, а рођени брат Стевана Стевановића-Тенке.