Станојловић Велисав, родио се у селу Трешњевци, у нахији јагодинској.
Пошто је умрьо старац Вукоман из Сабанте, који је био први саветник за нахију јагодинску, дошао је у савет, на његово место, Велисав Станојловић из Трешњевице.
Велисав је остао у савету до пропасти српске 1813.
Тома Милиновић за овога „саветника“ вели:
„Јагодина посла Велисава,
Ну у њему беше мала, слава,
Јере, брижан, много не знаваше,
А да све зна њему се чињаше;
Што по своме чинит’ не могаше,
Све способе употребит’ шћаше,
Теке да би на његову било,
Макар на што то дело изишао“!
Кад је несрећа ударила на Србију 1813, Велисав је најпре пребегао у Немачку, а после 1814 отишао је с Карађорђем у Русију, и настанио се у месту Кишењеву.
Кад је 1830 у Србији обнародован знаменити Хатишериф, Велисав се вратио у отаџбину, и, године 1833 и 1834, видимо га као члана у суду јагодинском.
Године 1835, фебруара 23 (бр. 532), Кнез Милош му је одредио 200 талира пензије на годину. После тога живео је миру у Јагодини.
Године 1837, јула 30, појави се у Јагодини куга, и морила је до 26 октобра. За то време умрьо је од куге и Велисав Станојловић у Јагодини.