Соколовић Павле (Петров), честити Србин, о коме се и зна ништа друго, до оно што се из његова тестамента види. А то је ево ово:
Соколовић је дошао у Липиску. У том граду није познавао никога, а није знао ни језика немачког. Ипак су га људи ту примили лепо, те је стекао познаника и пријатеља, научио језик, угледао видело науке, и по ново се, као што сам каже, родио: образовао је свој ум, облагородио своје срце, срећно је свршио науке.
У име захвалности за све то, он је, 4 декембра 1809, на дан у који је, 1409, основан университет у Липисци, завештао:
- 125 талира университету да од годишњег интереса с ове суме набавља књиге;
- 100 талира за попуњавање природњачког кабинета, и то од годишњег интереса;
- 100 талира за попуњавање кабинета модела, опет од годишњег интереса;
- 125 талира за попуњавање минералног кабинета, све од годишњег интереса;
- 25 талира с тим, да се стогодишњи интерес од ове суме о стогодишњицама университетским тако дели: да 1/3, добију стари сиромашни грађани и грађанке из онога места где је унивеситет; 1/3 да иде на подмирење университетских трошкова, а 1/3 на трошкове оних што се уче на университету.
- 500 талира — српски фонад — да се, интересом од те суме, један сиромах а добар ђак, кроз три године, учи на университету; а ако је члан фамилије Соколовића, онда 4 године да се учи.
На овај фонад имају право прво чланови његове фамилије, па, после, рођаци његове фамилије, за овима сваки Србин, ма из које српске покрајине био.
Сваки овај ђак мора најпре свршити течај философије па после може слушати што хоће.
После Срба, имају право па овај фонад: Немци, Руси, Грци, Бугари, Пољаци, али Немци понајпре.
Од Немаца су први из фамилије Карла Гогфрида Сорге; за њима њихови рођаци, па после ових, сваки Немац.
Соколовићево благодејање износи данас на годину 75 марака (93,75 динара). Једини Србин који је то благодејање кроз један течај уживао, јесте наш земљак г. М. Р. Веснић, коме се и захвалити има што смо дознали за име овога добротвора Србина.
Нека би овај смерни помен изазвао што опширније извештаје о месту рођења, о животу, и раду честитога пријатеља науке, нашега сународника Соколовића, коме, и ако мало знаноме али много поштованоме, кличемо од свега срца:
Слава, вечна слава наукољубиву Србину, Соколовићу Павлу!