Савић Максим, шабачки владика, родио се је 1800, у селу Вранешима, у Подибру, у округу чачанском.
Учио се је у манастиру Жичи, Враћевшници, и у Фенеку; код неког Миоковића научио нешто мало немачки.
Године 1820, произвео га је за ђакона митрополит Агатангел, у Београду; а 1825, за јеромонаха, рукоположио га је Герасим, у Рибници.
После је био у манастиру Каленићу; па је постао члан београдске конзисторије, и, најпосле, владика у Шапцу.
Године 1842, кад је Вучићева буна успела, доведен је под стражом на Врачар, и одатле послан у Студеницу, у заточење, као противник новом реду ствари који је поставила та буна.
За време другога избора, по захтеву Барона Ливена, дошао је у Београд, и тада је молио Ливена да га поведе у Русију, али га овај није хтео повести.
Кад и други избор потврди стање које је била створила Вучићева буна, Максима пошљу на заточење у манастир Каленић, у Левчу.
У очи Богојављења, 1844, удави га у соби, и баци кроз прозор, неки Љотић, велики присталица онога реда ствари у Срби.
Владика Максим и сахрањен је у манастиру Каленићу.