Сава, романски архимандрит, родио се 1792 у Пољаници. Одонуда му је отац побегао од турске силе, и настанио се је у селу Трубареву, на левој страни Мораве, према манастиру Светом Роману.
Сави је било крштено име Стеван.
Стеван се је учио најпре у селу Ћићевцу, а после у манастиру Светом Роману.
Кад су Срби, првога ратовања, дошли до Делиграда, Стеван је постао и војник и неки писар у војсци.
После пропасти српске 1813, Стеван је остао у свом селу, и Турци му не само нису ништа чинили, него су га још узела за свога писара!
Оженио се је 12 јуна 1814, и митрополит нишки Макарије запопио га је у манастиру Раваници.
На скоро му умре жена, и народ око манастира Св. Романа, по смрти игумана Тимотија, избере попа Стевана манастиру за старешину.
Године 1831, нишки митрополит Глигорије, закалуђери и заархимандрити у нишкој цркви Стевана, наденувши су име Сава.
Године 1882 — 1833, Сава је помагао да се истерају Турци из оних крајева.
Године 1842, изабран је за члана апелаториској конзисторији у Београду.
Године 1846, јануара 13, Друштво српске словености изабрало га је за свога почаснога члана.
Умрьо је на пречац у Београду, ноћу, између 2 и 3 јуна 1861, и сарањен у манастиру Раковици.