Ризнић Јован, родио се у Трсту, 18 септембра 1793 године.
Књигу је учио дома, у својега оца, а учитељ му је био славни Доситије Обрадовић.
У Падуји почео је учити правне науке, а довршио их је у Бечу.
По свршетку наука, врати се кући у Трст, и почне трговати.
Године 1819, одсели се у Одесу, где тргујући за кратко време постане најбогатији човек.
За услуге које је чинио руској војсци 1829 године, Цар Никола му да орден Св. Владимира четвртог реда, и чин дворскога саветника.
Пољска буна године 1830, буде узрок, те Ризнић остави трговину, и ступи у државну службу, најпре у Одеси, а, после у Кијеву. Био је директор државне банке. Ту је добио чин правога државнога саветника, и орден Св. Станислава другог реда.
Године 1853 остави службу, и оде на своје имање у село Гопчицу, у кијевској губернији.
Ризнић је истина живео далеко од Србије, али је срцем био свакад близак сваком Србину.
Његова је кућа била гостински дом за све Србе које би пут нанео у оне крајеве. Особито је помагао младићима Србима који су, ради науке, ишли у Русију. Како је племенито помогао да Србијанка изиђе на свет, види се у животу Милутиновића Симе, писца Србијанчина.
Године 1854, поклонио је велики број књига великој школи београдској; а пред смрт је сву своју библиотеку, у којој је било око 4000 књига, завештао српској народној библиотеци.
Овај паметни, овај племенити Србин, преминуо је 14 новембра 1861, у селу Гопчици, у Русији.
Бог да му душу прости!