Радовић Сима, рођени брат Милића Радовића, родио се у селу Каони, у Драгачеву.
За владе Карађорђеве, Сима је увек војевао уз брата свога Милића, и био му је, у сваком послу, десна рука.
Године 1813, кад се Милић одметнуо у гору, Сима се је предао Турцима и, душа ваља, они га нису ни за што узнемиравали.
Године 1815, још од пола зиме, почела су Сими Радовићу долазити писма и поруке од војводе рудничкога Милоша: да коња добро храни и тимари, да опанке добро опути, и да је за све спреман!
Кад Кнез Милош разбије Турке на Чачку, и потера их преко Драгачева, Сима Радовић, са 37 друга, изиђе на Јелицу пред њега, и преда му пет товара барута, што је с братом Милићем, 1813, био сакрио које где по буквама.
Примивши тако драгоцен у оно време дар, Кнез Милош, 15 јуна 1815, постави Симу старешином над девет драгачевских села (над: Губеревцима, Живицом, Вичом, Милатовићем, Брезовицом, Каоном, Дупцем, Лукама, и Осаоницом).
Сима Радовић је умрьо код своје куће, и укопан је код каонске цркве. У његових потомака има и данас оружја, застава, барутних ковчега, и хаљина које су изрешетане куршумима.
На Боровој Страни и данас се познају шанчеви Милићеви и Симини.
Бог да прости оваку браћу!