Шапчанин Милорад (Поповић), песник, родио се у Шапцу 7 јула 1841; по месту рођења он се прозвао доцније Шапчанин, а његов отац Сава Поповић прешао је у Шабац из Срема.
Милорад је свршио основну школу у Новом Саду, а гимназију учио је нешто у Новом Саду а нешто у Карловцима.
Октобра 6 године 1861 примио га је шабачки владика Гаврило за практиканта у шабачкој консисторији.
Новембра 1 године 1862 постављен је за писара у истој консисторији.
Марта 13 године 1865 постављен је за учитеља краснописа и цртања у шабачкој полугимназији.
Новембра 16 године 1866 постављен је за писара министарства просвете и црквених дела.
И тада је, причаше сам, први пут видео Београд, јер је пре из Срема прелазио правце у Шабац.
Новембра 26 године 1869 добио је прву писарску класу у истом министарству.
Декембра 16 године 1870 постављен је за секретара пете класе, а 10 априла 1874 за секретара треће класе.
Априла 1 године 1877 за привременог управника позоришта, а новембра 21 исте године за секретара треће класе.
Октобра 1 године 1879 за секретара друге класе, а марта 1 године 1880 за управника позоришта.
Године 1893 августа 15 узет је за администратора друге класе краљеве цивилне листе и крунских добара.
Преминуо је 14 фебруара 1895.
Шапчанин је писао доста а и преводио на српски језик туђу прозу и стихове.
Од његових списа и превода ево се овде неколики ређају:
- Песме 1 и 2 коло. Београд. 1863—1366.
- Дар доброј деци. Београд. 1870.
- Хајнриг Песталоције. По Алберту и К. Мофру. Београд. 1870.
- Очигледна настава. Београд. 1871.
- Теорија Педагогије Дитеса. Београд. 1872.
- Јавна предавања. Београд. 1873.
- Грађа за писмена вежбања. Београд 1873.
- Упуство за предавање домовине. Београд 1873.
- Упутство за предавање српског језика. Београд. 1875.
- О песмама М. П. Шапчанина. Песников одговор на критику тих песама. Београд. 1875.
- Дитесова Методика. Превод. Београд. 1876.
- Приповетке 1—4. Панчево — Београд. 1877—1879.
- Познавање домовине и Света. Београд. 1881.
- Дитесова Теорија Педагогије. Превод. Београд. 1881.
- Реч Данилу Стефановићу саветнику. Београд. 1886.
- Милош у латинима. Слика за позориште. Нови Сад. 1886.
- Краљево звоно. Нови Сад. 1887.
- Позориште и драме. Беседа 27 марта 1888.
Биће још који његов састав, али се за сад ово имало при руци.
Милорад је имао леп, читак и крупан рукопис; језик у његовим списима је чист и, колико је он познавао тога народнога блага, складно употребљен.
Шапчанин је био средњега раста, црње масти и сразмерна лица. Носио је дугу косу и црну лепу браду. Нарави је био тихе, а опхођења уљуднога и пријатнога, нарочито према старијима био је гибак и услужан.
Био је побожан, и миловао је цркву и црквене песме.
Бог да га прости!