Стојачковић Александар, књижевник, родио се у Сомбору 1891 године.
По свршетку средње школе, учио је богословију и права, па је године 1847 био професор у карловачкој гимназији.
Године 1848 повукла је и Стојачковића струја, која је сав српски народ у Аустроугарској у оно време заталасала.
Доцније је добио државну службу, у којој је остао до године 1884.
Преминуо је године 1893.
Стојачковићеви су радови:
- Историја восточно-славенског богослужења у Кирилског књижества код Славена западне цркве. Нови Сад, 1847.
- Черте живота Српског Народа у Угарским областима (895—1848) у Бечу, 1849.
- Die Staatsrechlichen Verhältnisse der Serben in der Wojwodina, Temesvar,1860.
- Питања Великокикиндског дистрикта са државоправног гледишта, повластице, које му служе за основ, и историчкоправничка расправа о питању откупа тако званих иберландских земаља. Будим. 1868.