Стаменковић Димитрије, просветни добротвор, родио се је у Београду 28 јануара 1845 године, од оца Стаменка Јовановића папуџије, који је и сактијаном трговао, и од матере Анастасије.
Основну школу и гимназију Димитрије је свршио у Београду, па је онда ступио у Велику школу да слуша права.
Али прерана смрт очина отрже Димитрија од школе, и позва га у трговину, коју му је отац за живота водио.
Тргујући с братом Светозаром, Стаменковић је стекао и красну имовину и одличан глас у београдском трговачком свету.
Оженио се је и имао деце, па су му деца помрла, а са женом, не могући се нешто слагати, развео се, и она се преудала, а он се није хтео по други пут женити.
Патио је од велике нервозе, и да би тој слабости нашао лека редовно је лети ишао у разна купатила.
Стаменковић је бивао председник разних одбора, који су се бавили разним трговачким и индустриским питањима. У последње време свога живота одлично је радио као председник трговачког удружења и као председник берзе.
Године 1898 октобра 19 Стаменковић је саставио и утврдио свој тестаменат, којим је наредио што и како да се ради са његовом имовином пошто он умре.
Тим тестаментом Стаменковић, поред легата намењених рођацима, оставља:
- Трговачкој београдској омладини за њезину школу — 5000 дин.
- Друштву Св. Саве — 2000 дин.
- Друштву „Краљ Дечански — 2000 дин.
- Друштву за сиротну и напуштену децу — 2000 дин.
- Београдској општини, на десет београдских сиротних породица — 1000 дин.
- Београдском трговачком удружењу — 1000 дин.
- Београдској берзи — 1000 дин.
Двојици ђака велике школе, који напишу најбољи темат из технике, оставио је свој бриљантски прстен и златан сат с ланцем.
Нарочито пак оставио је Српској Краљевској Академији три стотине хиљада (300.000) динара у злату, с тим, да се најпре та сума интересом увећа до четири стотине хиљада (400.000) динара, па онда Академија приходом од те суме да награђује извесне књиге за народ.
Стаменковић је преминуо 8 септембра 1899. Најпре је, у неком наступу тешког душевног расположења, покушао да се убије из револвера, али није одмах издахнуо него тек после неколика дана.
Стаменковићев је тестаменат извршен. У управи фондова већ се налази сума завештана Академији заведена у књиге као фонад Димитрија Стаменковића.
О првој годишњици после Стаменковићеве смрти, 8 септембра 1900, Српска Краљевска Академија, за спомен покојног добротвора српске књиге, држала је свечани скуп, на ком је прочитан тестаменат пок. Стаменковића, и његова опширна биографија, коју је саставио његов пријатељ Живан Живановић.
Та је биографија већ штампана као издање Српске Краљевске Академије.
Нека је вредном и честитом родољубу Димитрију Стаменковићу до века слава и хвала за овако добро српској књизи!