Јовановић Коста, државник и писац, родио се у Београду око 1832 године.
Основну школу, гимназију, и Велику Школу свршио је у Београду. После тога, послан је у Немачку, где је слушао политичку економију.
Вративши се у отаџбину, постао је професор у Великој Школи. Одатле је отишао у министарство унутрашњих послова за секретара.
Ту је, доцније, био начелник одељења, и најпосле министров помоћник.
Године 1883 премештен је, с равном платом, у Књажевац за окружног начелника.
После зајечарске буне, дошао је у Београд за управника управе фондова, па одатле за члана Државног Савета, и у том је звању умрьо 15 априла 1895.
Од Јовановића су нам остали ови списи:
- О преиначењу и уређењу наше пореске системе. Београд. 1860.
- Речник свију вароши, варошица, села и заселака у Србији. Београд. 1872.
- Народна јекономија за свакога. Прерађевина. Београд 1872.
- Да ли да се укину окружна начелства. Београд. 1887.
Јовановић је неко кратко време био и министар просвете. Осем тога он је био један од владиних изасланика, који су у Бечу с аустријским министарством преговарали о условима за први трговински уговор између Србије и Аустроугарске.