Јероним, владика, добротвор, у миру Јован Јовановић, владика и добротвор, родио се у Шапцу 1825 године. Старина му је из Босанске крајине, одакле је донео и презиме Бришинац.
Основну школу и полугимназију свршио је у месту свога рођења а богословију у Београду.
По свршетку богословије, био је учитељ неколике године, па се оженио и запопио; али му наскоро умре жена, и он, остави удов а без деце, оде у Кијево, те онде сврши духовну академију.
Он се у Кијеву учио у оно време кад је у Русији све што је било просвећено и школовано мислило и говорило о реформама, које су овамо предстојале. Та преображајна атмосфера била је прилично задахнула и нашега попа Јову.
Вративши се у отаџбину, постављен је био за вероучитеља у гимназији. Тада се је познао и зближио с људима који су држали неку опозицију влади Кнеза Михаила.
Иза тога, постао је прота у Јагодини а доцније у Крагујевцу. Тада се већ живо мешао у политику, у којој готово никад није био срећан, него је већином дочекивао саме непријатности. Зато се је, најпосле, и у манастир био повукао, само да би се смирио!
Из манастира је дошао у београдску богословију за професора и ректора. Ту се је закалуђерио, добио име Јероним, и био посвећен за владику шабачке јепархије.
Месеца марта 1883, не хтевши се покорити извесном државном закону, дигнут је с јепархијске управе, па је онда отишао у Париз, да се учи.
Године 1989, с повратком старе јерархије, добио је нишку је парохију, на којој је остао до смрти.
Преминуо је 10 јуна 1894 у болници Св. Јована у Линцу, а оданде је пренесен и у Нишу сахрањен.
Као човек, а и као свештеник, био је свакад тачан и исправан: у цркви је служио лепо и тачно, у парохији је вршио све дужности уредно, а у животу владао се безпрекорно па, даље, није много узнемиривао догматику. Као велики родољуб, жудео је да Срби што пре усвоје све напретке данашње просвете и цивилизације.
Последњим распоредом своје смерне имовине Јероним је себи најлепше образ осветлао. Ево како:
- Своју кућу у Нишу, са намештајем, оставио је Народној библиотеци у Нишу;
- Светосавском дому оставио је 1000 динара;
- Дому за сирочад оставио је 1000 динара;
- Фонду великошколаца оставио је 1000 динара;
- Фонду за сиромашне а добре ученике у Шапцу оставио је 1200 динара;
- Српској Матици у Новом Саду оставио је 1000 динара;
- Православној српској богословији у Сарајеву оставио је 1200 динара;
- Српској основној школи у Мостару оставио је 1000 динара;
- Богословији на Цетињу оставио је 1200 динара;
- Српској богословији у Призрену оставио је 1200 динара;
- Цркви Св. Пантелије у Нишу оставио је 1200 динара.
Што би преко тога претекло, да се оснује фонд за сиротне а добре ученице женске школе у Нишу.
Ево ово се хвали само собом!
Такав нам и подобаше владика!
Слава му до века!