Јакшић Ђура родио се у селу Црњи, у Банату, 27 јула 1832, од оца Дине (Дионисија) и матере Христине.
Ђура се учио, најпре, у месту свога рођења, а после је ишао у оближњу немачку школу.
Године 1842, ишао је у српску школу у Сегедину, а 1843 у први разред гимназије; али му школа није била мила: учење му је ишло са свим тешко. За тога отац да у трговину. После кратког времена, Ђури омрзне и трговина. Отац га врати у школу, коју Ђура ни сада не доврши, јер му је било „тешко учити на памет“.
Међу тим опазио се да Ђура црта радо, и да у том послу напредује. Отац, видећи то, стане му ићи на руку да би га бар за живописца спремио. Тога ради га је, доцније, слао у Беч и у Минхен. И у Бечу и у Минхену, Ђура је походио школу врло немарно; што је учио, учио је цртајући сам, угледајући се на друге, а нешто и читајући. .
Још док је боравио у Бечу, почео је певати, тојест, почео писати песме. У почетку је тајно и од најближих својих другова да пева песме, а доцније се то обазнало сасвим.
Кад му се досади живети у Бечу, сиђе у Нови Сад, и стане сликати разне особе, те од тога живети.
Године 1857 прешао је у Србију, и постао учитељ у селу Подгорцу, у Црној Реци. Из тога великога али суморнога села, Ђура је, по жељи својој, премештен у оближње село Сумраковац.
Из овога села, зачули смо његове лепе песме: Пут у Горњак, Ноћ у Горњаку, Вече, На Ноћишту, Шта ће у лепом врту, Искушеник.
После кратког времена, остави учитељство и дође у Београд, где је радио у редакцији Српских Новина, и приватно учио децу, те је од тога животарио. Ово је било 1858—1859, о Светоандрејској Скупштини. Тада Ђура спева повратку Кнеза Милоша песму, за коју од скупштине добије 10 дуката.
Тако се је у Београду злопатио до године 1860, а тада постане учитељ у Пожаревцу. Сад се је јако кајао што, у своје време, није био прионуо да се учи, и би се текар вратио у школу, само да је имао новаца. А пошто новаца није могао ни зарадити, нити од кога добити: обрати се оцу, који је, већ и дотле много на њега трошио, и замоли га да му помогне, да продужи школу.
— Ђуро! одговорио му је отац: — луд си; пуст си! нити ти ја могу помоћи, нити ми долази кући не сад, него никад!
После тога, Ђура се, 4 јула 1861, ожени и онда, са женом, пође у Беч да се учи! Дотле је, међу тим, и отац био омекшао, те му да помоћи с којом је остао у сликарској школи у Бечу до године 1862.
Из Беча се врати у Нови Сад, да ради као сликар. У то време, по препоруци двојице његових пријатеља, Матица Српска прими његов спев Сеоба Срба, и награди га са 100 дуката.
Ђура те новце, с добрим друговима, потроши за врло кратко време. Кад остане без новаца, дође опет у Србију, и постане учитељ у Пожаревцу, где је, поред рада у основној школи, предавао и цртање у онамошњој полугимназији.
У Пожаревцу је Ђура имао врло много непријатности и главобоље, највише са своје чудне нарави; с таке своје нарави, премештан је у Крагујевац, у Рачу, у Сабанту, у Јагодину, и, најпосле, године 1871, отпуштен из службе…
Тада се је чемерно злопатно, живећи само од своје врло мале сликарске зараде.
Године 1872, добио је службу коректора у државној штампарији. Плаћа је тој служби била 250 талира, па је, после, за љубав Ђури, подигнута на 400 талира.
У тој служби, Ђуру је и смрт нашла, 15 новембра 1878.
Јакшић се у својим списима често горко јадикује на људе. Он је оно онако очајнички узвикнуо, и то не једном: „У свету, брале, нема љубави!“ А овамо, мало је људи који су, у животу, примали толике доказе љубави и пријатељства колико их је примао Јакшић. Њега су пријатељи помагали, упућивали, учили, заклањали, као какву мајчину мазу; и, после његове смрти, скупили су и штампали све списе и боље и лепше него да их је сам штампао. Тиме су њему обезбрижили глас, а жени и деци његовој леп доходак. Као да га је отац добро познавао кад је пустио перо да запише ону оштру оцену о њему.
Ђури Јакшићу је било добро и од Бога и од људи, а што је, кукавац, много патио, било је, махом, с његове чудне памети…
Сви списи Јакшићеви скупљени су и штампани у десет свезака, у Београду, од 1882—1883:
- У првој и другој су Песме;
- У трећој до осме су Приповетке, а
- У деветој и десетој су Драме.