Ђорђевић С. Ђока, књижевник, родио се у Београду 3 новембра 1867.
Основну школу, гимназију, и Велику Школу свршио је у Београду.
Године 1890 положио је професорски испит: из српског и старословенског језика с литературом; из историје Српског Народа са земљописом, и из немачког језика.
Године 1891, априла 2, постављен је за предавача треће београдске гимназије.
Године 1891 јула 1 постављен је за професора исте гимназије.
Године 1892 добио је шест месеца одсуства од дужности, да се учи у Бечу.
Тада је, положивши испите, постао доктор у философији.
Године 1898, марта 16, добио је орден Св. Саве четвртог реда.
Преминуо је у Бечу 26 априла 1898. Одонуда је тело његово у Београд пренесено, у Великој цркви опевано, и у Старом гробљу сахрањено 29 априла исте 1898 године.
Ђорђевић је, у последње време, вршио дужност секретара фиолошког одсека у Српској Краљевској Академији.
Писао је расправе: о Сими Милутиновићу, и о Дивковићу.
„Много тео, много започео,
Час умрли њега је помео.“