Чича-Срећко (Поповић), у своје време у свој Србији познати Чича-Срећко из Трнаве, родио се у селу Трнави, у крагујевачкој нахији.
За младости своје ишао је у ону Доситијеву школу у Београду, која је отворена 1808.
Срећко је био један од најжешћих „уставобранитеља“, и са својега киничкога карактера, и особите оштрине ума, био је познат готово у свој Србији.
Био је најпре трговац, па онда члан, и најпосле председник у окружном суду у Крагујевцу. Ту је остао до своје смрти.
О Чича-Срећку има доста прича, а има и његових изрека које, у одећи простој и као незналички, простодушној, често садрже дубоко познавање људи и свега што бива с људма и међу људма.
Чича-Срећко је умрьо по повратку Кинеза Милоша у Србију 1859.