Чича-Митар из Петке (управо Димитрије Јосифовић), родио се је у селу Петки, на Дунаву, испод Пожаревца.
Кнез Милош, познавши овога човека и видећи у њега велике густе обрве а брчиће шале, упита га више од шале него од збиље:
— Чича-Митре, зашто су у тебе обрве веће од бркова?
— За то, Господару, одговори Митар: — што су ми обрве двадесет година и старије од бркова!
Кнезу се овај одговор толико допадне да је Чича-Митра чешће призивао; а што га је чешће призивао, све се више уверавао да је човек необично паметан и поштен.
Чича-Митар је трговао свињама и сољу, и био је врло доброга стања.
Године 1825, кад је била Ђакова Буна, сва околна села изабрала су Чича-Митра за старешину, и он је све држао у реду повољном Кнезу Милошу.
После те буне (12 априла 1825 бр. 735) Кнез Милош да Чича-Митру ову диплому:
„Љубав, верност, и приврженост ваша к прељубезному отечеству нашему и лицу мојему, и остале добродетељи ваше, љубезни мој Димитрије Јосифовићу, обратиле су праведно вниманије моје на вас, и побудиле ме наименовати вас непосредственим намесником мојим у нахији пожаревачкој, надајући се да ћете ви, и у овом достојанству одликовати се оним добрим својствима која сам ја досад у карактеру вашем приметити прилику имао, и да ћете оно беспристрастије у сваком случају и пресуђењу набљудавати с којим сте се досад одликовали. При том, да би свагда једнога од кнезова при себи имали за помоћника за нужно судио сам определити вам поречког намесника Вула Глигоријевића, и кад би овај, по дели своји у Пореч, и Поречку Реку отишао, да има свагда место његово кнез млавски Милутин Петровић занимати. С помоћницима овим постарајте се даноноћно о одржанију поретка у нахији вашем правленију врученој, о извршенију сваке заповести моје и суда народних кнезова у Крагујевцу, које се вама чиниле буду, и да о свачем што се у нахији догодило буде, мене и суд кнезова народних често извештавате, расправљајући овде с поразумљењем кнезова нахискога суда сваке тужбе и произлазеће међусобне распре, и опредељавајући сваком по заслузи његовој казну или награђење. Криминална пак преступленија, као убиство својевољно, и сазаклетије противу власти, а такође и са свим замршене процесе које ви с поразумљењем кнезова судејски поравнати и решити не би могли, с точним и извесним описанијем догодившег се, пошљите у Крагујевац суду народних кнезова, који и оставити не ће мени до сведенија доводити, и по оном следоваће с поразумљењем мојим праведно пресуђење и решење. При том препоручујем како кнезовима суда нахиског, тако и свима осталим кнезовима нахиским да имају вас у место мене признати, и вама у име моје сваку чест, повиновеније, и послушаније одавати и да ви, Кнеже Димитрије на свашто бодро око имате, да не би потчињени вам кнезови, ни момци њини, возљубљени народ мој озлобљавали; кнезови суда да не никако пресуђење или решење комунибуд, без знања и одобрења вашег, учинити, и за свашто вас упитати обвезани су. Нахиски кнезови, сваки од своје кнежине пореске новце предаваће вама јединствено и писару вашем који се определи у време своје, и ви ћете, по вашим људма, у хазну народну у Крагујевац шиљати. Препоручујем при том и строго налажем свим кметовима, и целому народу од мала до велика у нахији пожаревачкој, да имају реченог намесника Димитрија за кнеза мојега признати, и њему у извршењу свију заповести мојих сваку помоћ чинити, и свако почитаније и повиновеније у име моје одавати. — Милош Обреновић, Србије Кнез.“
Чича-Митар је једном, по заповести Кнеза Милоша, ишао у Цариград народним послом. Док се онамо бавио, почео је био сваке недеље ићи у цркву, али видећи да Грци стоје у цркви под капама, наљутио се је и рекао:
— Ми прости људи у Србији знамо да у цркви треба да стојимо гологлави, а ови Грци, тобоже ученији од Срба, моле се Богу под капама, као да су Турци. Срамота!…
После тога није одлазио у грчку цркву.
Кад је Кнез Милош боравио у Пожаревцу Чича-Митар је свакад био његов гост за ручком и вечером.
Пошто је остарео и онемоћао, дао му је Кнез Милош (указом од 23 фебруара 1835 бр. 532) 50 талира пензије, која му је, после, повећана на 200 талира, па је седео код куће, у Петки.
Кад је, године 1839, Кнез Милош отишао из Србије, Чича-Митар дође у Београд да види хоће ли њему и даље ићи пензија коју му је Кнез Милош био одредио.
Вучић га лепо прими и увери да се за своју пензију не брине: она ће му се давати докле је год жив!
Тада је старац већ био веома ослабео од старости и јако је кашљао. Наскоро после тога умрьо је у Петки, па је сахрањен код велике цркве у Пожаревцу.
Диплома која је напред изложена налази се у Чича-Митрових потомака у Петки.
Допуна
Кнез Милош је, 4 октобра 1833 бр. 3517, писао о Чича-Митру овако писмо:
Славни суде нахије пожаревачке!
Сваки народ дужан је признавати услуге и заслуге људи, који су отмено служили и добра чинили. И ми Срби дужни смо то исто чинити по силама нашим, и следовати примеру осталих просвештених народа, и надгледати наше чиновнике, који су некад народу служили, а сад или изнемогли к служби, или остарели, или осиромашили. Нахију пожаревачку служио је Митар Јосифовић из Петке више година. За то, за знак признателности народа исте нахије к њему, и препоручујем: да сваке јесени, кад се порез располаже, расположито на нахију вашу и педесет талира за поменутога Митра Јосифовића, и да му се ова сума из нахиске касе сваке године до смрти његове на квите надлежне исплаћује.
Вам благонаклони
Милош Обреновић
Књаз Српски1.
- Писмо је писао Кнез Мијаило и диктовао Кнез Милош. ↩︎