Хорватовић Ђура

Хорватовић Ђура, ђенерал, родио се 17 јануара 1835 у Великом Мушалуку у Лики.

Основну школу учио је у Градишкој и у Митровици, а школу кадетску у Грацу. У својој 19 години постао је аустријски официр, а године 1862 прешао је у Србију, и ступио у српску војску. Године 1863 новембра 16 постао је капетан прве класе; године 1872 19 августа мајор; године 1876 марта 10 потпуковник, а ђенерал 10 августа 1885.

Хорватовић је учествовао у оба наша рата с Турцима, и у рату с Бугарима, када је, кратко време, био и министар војни.

Лично је био храбар и, безобзирном дисциплином, трупе је своје држао у послушности. При свем том о њему је био већи глас него што су му дела. Радо је око себе држао дописнике новина, који су његову славу разглашавали.

После ратова био је неко време српски посланик у Петрограду, а последње време свога живота проводио је у Београду и у Нишу, јер је у оба та места имао некретнога имања.

Фебруара 28 године 1895, између 10 и 11 сата, здрав читав дошао је у Дилберову апотеку на великој пијаци; ту га удари каља од које умре онде на месту.

Одатле је пренесен у Гранд Хотел, где је обично становао, и 2. марта 1895 пре по дне сахрањен је свечано као мало ко.

Сам митрополит Михаило дошао је у стан, допратио га у цркву, и опевао. Говорено су му неколике беседе. Све су београдске новине оних дана биле пуне његовога имена.

Хорватовић се није женио. Наследник му је некакав сестрић аустријски ђенерал-мајор Марко Серљен или Церљен.

После неколико година, овај је сестрић тражио да ископа тело Хорватовићево и да га пренесе у Хрватску, те да га сахрани по римском обреду!!

Хорватовић је био човек врло висока раста; плаве косе, бркова и браде, коју је носио дугачку и разчешљавао је у два власа. И косу на глави раздељивао је средином темена као што жене своју косу деле. Говорио је српски и немачки; у говору је неке гласове врскајући изговарао.

Био је војник и рођењем, и школовањем, и животом: али никад о рату није говорио, него о сејању, о орању, о жетви, о сађењу и калемљењу воћа, и подизању винограда.

Говорио је и о неким доброчинствима која се спремао да учини, али је смрт била бржа од њега.

Бог да га прости!