Томић Васа, родио се у Книћу, у Гружи. Он је рођени брат Благоју Томићу.
Находећи се с Гружанима на левој страни Мораве према Чачку 1815, баш кад је Ибшир-Ћаја-Паша, нагонећи Турке да броде Мораву те да ударају на Љубић, и сам нагазио на воду, и с голом сабљом у руци претио несмелицама да ће их исећи ако не смедну нагазити на Матицу, Васа га позна, опали пушку, и у часу Ћајина рука клоне, сабља му испадне, и за тим се и он скљуси у Мораву!…
Смрт овога паше помела је Турке а осоколила Србе. Од тога часа победа је била свакад на српској страни!
После рата, Васа је добио од Кнеза Милоша писмо, којим је њега и све његове ослободио од свих дажбина државних и општинских.
Доцније, Васа остави Кнић, и пресели се у село Коњску (данашњи Михаиловац) у смедеревском округу, и ту је умрьо 7 новембра 1835 године.
Пушка, којом је Васа Томић убио Ћаја-Пашу, налази се данас у народном музеју, у Београду.
Године 1865, кад је слављена педесетогодишњица од устанка 1815, Кнез Михаило је, својим писмом од 23 маја 1865, бр. 3896, упутио сину Васином Ђоки Томићу, сребрну медаљу споменицу, као наследнику Васе Томића.