Тешић Рака, родио се у селу Мионици, у ваљевској Колубари, 1773 године.
Кад му је било 12 година, отишао је у Сарајево, и остао онамо 8 година. За то време, Рака је научио књигу, и сарачки занат који је после, по повратку из Сарајева, радио у Мионици.
Први устанак застао је Раку као човека домаћина, и он је с колубарцима војевао под командом Грбовића. После кратког времена, постао је буљубаша у војсци.
У другом устанку такође је војевао као стари буљубаша; па је доцније постао старешина над 10 села, а за тим кнез над целом колубарском кнежином.
Као кнез колубарски, Рака је године 1820 помогао оправити манастир Рибницу,1 на реци истога имена, који је данас световна црква.
Пред крај године 1822 (18 и 14 декембра), Кнез Милош је уредио у Крагујевцу неку Конзисторију или суд за свештенике.
Тај суд састављали су враћевачки архимандрит Мелентије Павловић и колубарски кнез Рака Тешић.
У тој служби, Рака је путовао по Србији те уређивао парохије и друге послове црквене и манастирске.
Доцније, Кнез Милош је наредио да Мелентије и Рака буду „Попечитељи просвете“ у Србији.
Ма да је ова служба и по себи за Раку била веома тешка, он је у њој заслужио и неку особиту невољу. Ево што се у Мионици прича, како је прошао, вршећи службу члана конзисторискога и попечитеља просвете.
Кнез Рака је био човек врло оштар у суђењу и у расправљању послова; у њега је било што’но веле: а̀ оцу — а̀, шокцу!
Једном се њему потужи некакав калуђер на некакога Ћировића због неке жиропађе.
Рака разгледа ствар и нађе да је крив Ћировић, па га обори по ондашњем обичају, и оцени му 25 батина.
Бранећи се од тога суда, Ћировић је говорио да му је Кнегиња Љубица свастика а Кнез Милош пашеног, и чак је претио Раки да ће зло проћи од његове свастике!
Рака, не само не одустане од своје пресуде, него још, онако у љутини, пусти неку ружну реч на саму Кнегињу коју криви зет увлачи овде у народно суство.
После тога, Ћировић оде у Крагујевац, и сапре Раку и калуђера, супарника свога, те њих обојицу затворе. Прича се да су их у затвору верне слуге издеветале тако да је калуђер после два дана умрьо, а Рака је дочекао Божић 1823, па је лицем на тај дан издахнуо.
Рака је био човек средњег раста, пун, снажан, смеђ, а бркова дугуљастих.
- Вујића „Путешествије по Србији“, стр. 219. ↩︎