Стојковић Атанасије, родио се у Руми, у Срему, 20 септембра 1773 године. Ту је свршио тако зване „граматикалне латинске школе“, па је онда постао учитељ.
После кратког учитељевања, свршио је које у Шопрону а које у Сегедину, философију. Иза тога је у Пожуну слушао права 1796; оданде је отишао у Гетинген, у Ђерманији, где је слушао физику, и постао доктор у философији, и прави члан природњачкога друштва.
После тога, находимо га као професора физике у харковском университету, у Русији.
Написавши физику, Стојковић је пошље Цару Александру, који му је одговорио и захвалио преко секретара Енгела 17/20, јануара 1803.
Ово су Стојковићеви списи:
- Физика простим језиком писана за род славеносрпски, у три књиге, у Будиму, од 1801—1803;
- Ода о будушчем заведенији наук философических в Карловијех, 1800;
- Ода о каковим образом љубав у браку сохранити можно, 1800;
- Кандор или окровеније египетских тајин, Будим, 1800;
- Аристид и Наталија, Будим, 1801;
- Српски секретар, Будим, 1802;
- Смрт Јована Рајића, у стиховима, 1802.
А штампао је нешто и на руском језику.
С његовим именом везана је историја о преводу новога завета, али она као да не говори ни мало у хвалу Стојковићу.
Језик је у Стојковића словено-српски или руско-српски, каким се у оно време писало.
Иза право на нашу захвалност, што је први писао физику за Србе, ма да она носи недостатке и научне и књижевне својега времена.
Стојковић је умрьо у Харкову 2 јуна 1832, и код неке онамошње цркве сахрањен.