Стојићевић Ђорђе, родио се у Београду 1857 године.
Свршио је основну школу, 6 разреда гимназије, и војну академију.
Ђорђе је син Милана Ђ. Стојићевића, а праунук Милоша Поцерца, славе од Поцерја.
26 августа 1876, као млад кадет, налазио се у тимочкој војсци, која је из Брестовачке Бање ишла на Турке у Зајечару, па се с њима побила на Поповој Могили.
Пре боја, Ђорђе Стојићевић овако говораше једном од ближих својих другара:
— Ако погинем, немој одмах јављати моме оцу да сам погинуо, него му најпре пиши: „Тешко је рањен; после — рана се дала на зло, па већ најпосле — умрьо! Али те молим да ми сачуваш сабљу, да не би пала Турцима у руке, те да њоме кога Србина посеку!
Из тога боја, и из многих потоњих, Ђорђе је изишао здрав. Дочекао је и други рат, и прошао кроза страшну клисуру грдиличку.
18 јануара 1878, у боју на Девотину, могао је мало и склонити се, али је он, не слушајући савета својих другова, сваки час излазио на шанац, та гледао шта ради непријатељ. Ту га згоди непријатељско зрно и самртно рани. Од те ране издахнуо је други дан, 19 јануара 1878.
Честит прадед, па честит и праунук: слава обојици!