Стефановић Лаза др медицине, књижевник, родио се у Зајечару 1834 године од родитеља врло сиромашних.
Основну школу свршио је у месту рођења a два разреда гимназије у Неготину. Доцније је, после дуже муке и злопатње, отишао у Крагујевац, где је продужио трећи и четврти разред, а довршио је гимназију и лицеј у Београду.
По свршетку лицеја, српска влада пошље Лазу, као одлична ђака, у Беч 1861: да учи лекарске науке, и Лаза је, године 1867, положио испите и постао доктор у медицини а 1868 и доктор у хирургији.
Године 1867 августа 7 постављен је Стефановић за физикуса округа алексиначкога, где је служио шест година. Из Алексинца је, по својој молби, премештен у Смедерево, где је остао пет година.
Године 1879 постављен је за секретара санитетског одељења у министарству унутрашњих дела; године 1885 за инспектора санитетских завода, а године 1888 за начелника санитетског одељења, у ком га је звању и смрт снашла 1890 марта 27.
Као лекар, Стефановић се одликовао темељним знањем својега заната, а као јавни радник тачношћу и уредношћу у свакој служби својој.
Он је у Београду, поред своје редовне службе, неко време предавао антропологију и хигијену у богословији и у вишој женској школи као хонорарни професор.
Др Лаза је штампао 1879 године у „Народном Здрављу“ више својих оригиналних чланака.
Још је написао:
- Антропологију, коју су му сами ђаци штампали, и
- Хигијену, која је штампана у 12. књизи 2 одељка Лекарског Архива.
Од мањих радова могу му се поменути:
- Статистички преглед о боловању и умирању по окружним болницама;
- Алексиначка Бања;
- Један нов инструменат за екстирпацију попречних мембрана у ваздушним цевима;
- „Chorea Laryngis и Spasmi saltatorii“.
Као практички лекар, особито је хваљен да је био срећне руке у дечиним болестима.
Др Лаза је био телом неразвијен, управо сакат човек и у руке и у ноге. И све те своје недостатке он је у служби савлађивао па сваку своју дужност тачно вршио. Уз то је био необично бистар и досетљив.
Један Лазин по струци колега а по служби другар потпуно развијен телом, а и језик му мајка није испредала, видећи Лазу онако саката и у руке и у ноге, рекне:
— Погледајте га! Ово је по свима правилима науке требало да умре најдаље кроза шест недеља по рођењу, а оно не само да је остало живо него га ево где друге људе лечи!
Лаза се окрене к њему, махне главом, и одговори:
— Ти се поносиш оним на теби што није твоја лична заслуга, а на мени се смејеш ономе што није моја лична кривица: сам кажи какав си човек!?…