Станојевић Никола, родио се је године 1779, у селу Зеокама, у нахији београдској.
Никола је био синовац Станоја Михаиловића, кнеза из Зеока, којега су погубиле дахије у почетку 1804. За то се некад назива и Кнежевић Никола.1
Године 1819 јуна 7, Кнез Милош је поставио овога Николу за кнеза кнежини Гошнићкој2 у београдској нахији. Том кнежином Никола је управљао до 23 новембра 1824, а тада је због слабости свога здравља оставио службу, и Кнез Милош, отпуштајући га, ослободио је његову кућу од свих данака и кулука.
Никола је умрьо у селу Зеокама, и укопан је код старе барошевачке цркве.
На његову гробу лежи плоча с овим записом:
„Ова стена покрива кости Николе Станојевића из села Зеока, рођенога 1779. Кад Черни Георгије воста противъ дахија, тада зде лежашчи први у Србији Турчина уби, и отмести убијенога од Турака Кнеза Станоја. Кад завлада Господар Милош, би кнез треће чести нахије београдске. И представи се, у служби господарској, м. фебруара 24, л. 1829“.
- Грађа за Историју Србије 1, стр. 195. ↩︎
- Гошнићи су племе у селу Зеокама. Били су од вајкада људи чувени и виђени. Павле Гошнић дуго је био старешина у београдској Колубари. По његову презимену та се кнежина после њега дуго звала Гошнићка. У њу су улазила ова села: Шопић, Стубица, Лукавица, Шушњар, Жупањац, Чибутковица, Дудовица, Барзиловица, Ћелије, Петка, Куке, Дрен, Бурово, Вреоци, Медошевац, Сакуља, Јунковци, Зеоке, Барошевац, Црљенци, Пркосана, Трбушница, Бистрица, Вранчићи, Дићи и Гукоши. Сва та кнежина имала је 729 куће и 956 пореских глава. ↩︎