Сретеновић Сава, књижевник, родио се у селу Дедевцима, у округу чачанском године 1827.
Основну школу учио је у месту Врдилима, код учитеља Милоја, и у селу Склапницама, ниже Студенице; полугимназију у Чачку, и почео је учити богословију у Београду.
Године 1846 послан је, кад и Милоје Јовановић (потоњи Митрополит Мијаило) у Кијево, где је свршио духовну семинарију.
Године 1849 Сава се је вратио у Србију, и постао је професор у београдској семинарији; доцније је био архивар у министарству унутрашњих послова, па секретар, и најпосле, начелник у министарству просвете.
У последње време живео је у пенсији у Београду.
Написао је:
- Немењајуће се речи и Словосочиненије српског језика. Три пута прештампавано. Школска књига.
- О Црквенословенском језику; превод с руског језика, 1855;
- Словенска Граматика, 1853;
- Словенска Читанка, 1854;
- О епској српској појезији. Превод с руског, 1856;
- Нова Година у Срба, у старо доба, 1860.
Сретеновић је умро 30 септембра 1893, а сахрањен је код манастира Раковице. Тако је сам желео!
О Сретеновићу Сави има нешто више од писца ових врста у Годишњици 14 од стр. 398—400.