Соларић Павле, књижевник, родио се године 1781. Он је био велики пријатељ и поштоватељ Доситеја Обрадовића који га у писмима својим назива својим учеником, прекрасним младићем, и чак га намењује себи за наследника!
Соларић је писао:
- Ново гражданско землеописаније, прво на језику српском, у две части, у Венецији, 1804.
- Кључић у моје землеописаније, у Венецији, 1804.
- Пјеши землеписник, у Венецији, 1804.
- Римљани славенствовавши, у Будиму. 1818.
Још се не зна: ко је писао књижицу: Мати Србија и син Србин, или Србије плачевноје паки поробошченије. Многи су мислили да је ту књижицу писао Иван Југовић; неки — да је њен писац Миљко Радоњић, а неки чак — Стефан Живковић, звани Телемак.
Докле време не би показало ко је писац те књижице, забележићу нешто о њезину првом издавачу:
Кирило Цветковић протосинђео, у својој автобиографији, записао је ово:
„Бавећи се у Млецима, ја сам сваки дан по један пут, и по два, одлазио Соларићу. Он ми је казивао како је намеравао доћи у Далмацију и завести школе с помоћу јепископа и других добрих сународника. У исто време, како је био намислио препечатати све црквене књиге, за које би требало трошка, по његову рачуну, 6000 цекина, и од свакојих књига једно на друго по 1000 напечатати, и кога сам молио да ми даде једну од оних књига: Мати Србија и Син Србин, на које ми он одговори смешећи се: Све су ми однели! Ја опет, смешећи се, рекох му: Ја од оних однесених не иштем, него једну од оних које су у углу затрпане биле. Он, смејући се, рече ми: Наћи ћу једну за вас, ал’ треба да је кријете! А то ми је рекао што су ове књиге од генерала Шатлера, говорна милитарнога у Млецима, по налогу њему из Беча посланом, будући је Тодор Недоба мајор росиски противу ових књига тужио се, биле забрањене.1
Вредни и родољубиви књижевник Павле Соларић био је кратког века. Лицем на Богојављење (6 јануара) 1821 године он је умрьо у Млетцима.
Име му се хвалом помињало!…
- Автобиографија Протосинђела Кирила Цветковића, у Београду, 1898, стр. 94 и 95. ↩︎