Ресавац Милосав (Здравковић), родио се 1787, у селу Ломници, у Горњој Ресави.
Где је почео учити књигу не зна се, али се зна да је 1808 био у Београду, у оној великој школи коју су уредили Југовић и старац Доситије.
Године 1812, заповедано је оцу његову, кнезу Милији Здравковићу, да сина свога Милосава, с 50 момака, пошље на Пољаницу1, да се учи руском војном вежбању!
Из тога се види да је, још за првога устанка, био војник, али се не зна да је какву власт вршио.
У животу оца његовога, Здравковића Милије, казано је шта је с њима било од године 1813 до 1814.
Године 1815 пак, пошто му Турци, у Београду, погубе оца, Милосав се измоли од владике Дионисија, божем да покупи неку мирију, те се измакне у народ, и тако је, чим је други устанак букнуо, био готов да удари на Турке у Рановцу, заједно с Павлом Цукићем, и да их порази. После тога, јуначки је на Миливи срео и сузбио Турке ћуприске, који су били пошли пожаревљанима у помоћ.
Кад се умирило, Милосав је постао старешина у Ресави, откуд му је дошло и презиме Ресавац, а у једно и члан народног суда у Крагујевцу.
На том месту остао је до устава од године 1838, када је постао члан земаљскога савета.
За наших унутрашњих немира, Милосав је бивао умешан готово у сваку буну против Обреновића, и опет је он био први, који је Кнезу Милошу за сваку ту буну јављао: он је шуровао с Ђаком, а Кнезу Милошу јављао је све што се ради; с Милетом је, у Крушевцу, уговорио буну, а дошао је у Крагујевац само с неколико момака; кад је Вучић, 1842, дигао буну на Кнеза Михаила, Милосав му је довео своје Ресавце, али на Жабарима, кад је била битка, стајао је мало даље, и да је Кнез Михаило победио, Милосав би грунуо на Вучића, и тако себе учинио заслужна за Кнеза!
Ресавац је, као старешина у Ресави, стекао огромно имање; особито је миловао воденице, и имао их је много на реци Ресави.
Пошто је, као члан земаљскога савета, дошао да седи у Београду, купио је доле код Ороспи-ћуприје једну воденицу поточару, за коју су му се другари — саветници — смејали.
— Чујте, људи, чуда! рекао је у савету један његов другар: — наш Милосав купио воденицу, па с пијаце узима брашно, те храни воденичара!
— Е, причу му! одговори Милосав: — то је истина; али шта ћу, кад ми је мило да ми чекало чекеће, па макар му и воду на коло куповао!
Ресавац се је женио три пута: прва његова жена била је кћи Стевана Синђелића, сокола Чегарскога.
Отеравши ову прву жену, оженио се је другом из Свилајинца, коју је, после краткога времена, такође отерао.
Најпосле је узео трећу жену, Станију, из Ћуприје од Пеливановића, која је и сада жива у Свилајинцу.
Ресавац је умрьо у Свилајинцу 26 јула 1854, и сахрањен је код свилајиначке цркве.
У другој поли свога века веома је миловао пиће које опија, а свега века свога гомилао је имање, син пак његов већ подноси општинско уверење: да нема откуд да плати 1 динар таксе!
Како је променљива судбина људска овога света!
- Пољаница је између Честобродице, Кривог Вира, и Ртња. ↩︎