Рајић Јован, адвокат, родио се у Осеку, 1805.
Свршио је науке инџинирске и правне.
Кад је у Пешти, 1828, полагао испит из инџирских наука, десио се је на испиту чувени аустриски војвода Гроф Радецки, који је онда као ђенерал командовао у Будиму. Видећи одличну научну спрему у Рајића, Радецки га дозове к себи, и понуди да ступи у војску. Рајић захвали за ту понуду, и оде за правима.
Од 7 марта 1841, Јован Рајић је био професор права у нашем лицеју, а доцније је постављен за начелника одељења у министарству правде.
Године 1842, с Кнезом Михаилом, оставио је службу и Србију, и отишао у Аустрију.
Од 1842 до 1848, живео је у Новом Саду, као адвокат. После маџарске буне, у октобру 1849, постао је секретар великог жупанства у Сомбору, а на крају 1851, премештен је у Темишвар за секретара намесништва.
у Темишвару је Рајић и умрьо месеца септембра 1856.
Рајић је био човек даровит, начитан, свестрано изображен, у друштву и у домаћем животу љубазан, пријатељ шале и весеља, а у службеним пословима озбиљан, тачан, и неуморан; са својега доброга пера, и као адвокат и као чиновник, далеко чувен.
Писао је једнаком лакоћом српски, немачки, латински, и маџарски. Овај последњи језик научио је за девет месеца, кад се из Србије вратио у Нови Сад, где је, међу тим, као и у осталој Угарској маџарски језик био уведен место латинскога. Осем тога, разумевао је француски и талијански. С латинском и немачком књижевношћу био је скроз познат, а исто тако и с библијом и с нашим народним песмама.
Рукопис му је био леп, читак; није писао брзо, јер је свагда најпре добро промозгао што ће писати. За то је његов концепт био чист, и само се по хартији могло познати да није препис. У концепту од 6—7 табака кашто није било ни једне погрешке, ни једне превучене речце.
У књижевности од Рајића су остали ови радови:
- Шиподер-војвода, песма која је штампана у календару Ружици, 1834. Шиподер-војвода је српски Дон-Кихот. Кад би се та песма нашла, вредно би било прештампати је.
- Начелни основи умоправословне и положителне полиције, за потребу младежи српске у лицеуму књажества српског, у Београду, 1841;
- Јована В. Гете страдања младога Вертера, превод, у Новом Саду, 1844.
Јован Рајић је био велики пријатељ династији Обреновића, и врло велики родољубац. С тога у мало није страдао у маџарској буни. Године 1848, и он је био одведен у Врбас пред преки суд, али се, срећом, оправда, и здраво врати кући. Године 1849, месеца априла, нудио га је маџарски ђенерал Перцел да уређује српски политички лист у духу маџарском. Рајић је ту понуду одбио…