Радовановић Петар, управитељ основних школа у Србији, родио се 1808, у Новом Саду, где је свршио основну школу и гимназију. У Пешти је учио философију и права. Године 1830. постао је адвокат.
Године 1834, прешао је у Србију, и постао професор у крагујевачкој гимназији, која је скоро била постала.
Године 1836, постао је управитељ свих основних школа у Србији.
Године 1838, после устава, постао је секретар у попечитељству просвештенија.
Те године је отворен лицеј, и Радовановић, у почетку новембра, дође у лицеј за професора математике, статистике, и немачког језика.
Године 1839, месеца марта, врати се у попечитељство за секретара.
Године 1842, месеца новембра, постављен је за председника окружном суду, у Чачку.
Године 1843, вратио се је на своју стару службу за управитеља основних школа.
Доцније, кад се број школа увећао, Србија је подељена на два школска круга: источни, и западни. У источном је остао Радовановић, а у западни круг дошао је Милован Спасић.
Радовановић је преминуо у Београду, 3 марта 1857.
У књижевности има од њега ово:
- Кратка антропологија, или наука о човеку, у Београду, 1844;
- Општа знања, сваком човеку нужна, у Београду, 1850;
- Војне Срба с Турцима од 1804—1813, у Београду, 1852;
- Новине читалишта београдског, које је уређивао за год. 1848.
Радовановић је био један од првих чланова Друштва Српске Словесности.