Путник Паја, потпуковник, родио се 1828 у Новом Селу, где му је онда отац био учитељ.
Основну школу учио је у Опову, а гимназију у Карловцима. Философију је слушао у Сегедину и у Пешти.
Године 1848 оставио је школу, и стао у народну војску; ту се лепо одликовао и постао поручник.
После је, као царски официр, отишао с војском у Италију, где се је храбро борио и добио чин капетански. Иза тога дао је оставку. Био је неко време капетан града Панчева, па је онда прешао у Србију, и био је у сва три наша рата.
Путника хвале као врло одушевљена српскога патриоту, који врлине својих сународника кадкад и прецењује.
Није се никад женио1, а преминуо је у Београду на Цвети, 2 априла 1900.
Кажу да је оставио доста својих бележака у рукопису, а нешто је од тога и штампано у неким књижевним листовима.
Лака му мајка земља!
- Путник је, као официр, дуго служио у Ужицу. И као човек самац обично је седео у кафани; а да не буде са свим залудан, пијуцкао је чокањчићем ракију. Хотећи поћи, зовнуо би слугу механскога и упитао:
— Колико имам да платим?
— Четрдесет чокањчића, одговори слуга.
— Враг ти матери, не питам ја колико у твога газде има судова, него колико сам пара ја дужан!
Ово се дуго причало у Ужицу. ↩︎