Поповић Милош, уредник новина, родио се у Новом Саду 1820 од оца Јована, доцније свештеника „из Песка“ и матере Ане. Милош је рођени брат Ђури Даничићу.
Основну школу и гимназију учио је у Новом Саду. Гимназију је свршио 1838.
Године 1839 сам пише да је био „слушатељ мудрољубија“, а године 1840 учио је „теологију“ опет све, вели, у Н. Саду.
У Србију је прешао на Три Јерарха (30 јануара 1843). И 1 марта те 1843 године Кнежевини указом (бр. 324) постављен је за уредника Српских Новина, које је уређивао све до године 1860.
Године 1959, априла 27, Кнез Милош му је дао капетански чин1, и право да може улагати у фонад удовички.
Мало доцније на Поповића се диже вика од неких људи, који се хтедоше користити променом, коју је у Србији извршила Светоандрејска Скупштина, одузеше му се Српске Новине, и чак се састави комисија за извиђање злоупотреба, које је Поповић божем штампом био учинио, штампајући неке чланке под знаком # дуката!…
Поповић, не припознавајући тој комисији надлежности, да га може узимати на одговор, не хтеде јој одговарати на питања. Комисија, не знајући шта да ради у таком случају, обрати се министру просвете за упуство: шта да ради?
Министар не одговори никад ништа. И тако се утиша та јалова бура.
Лицем на Цвети године 1861, Поповић покрене лист Видов Дан, и уређивао га је до 15 априла 1876, а тада је издао последњи му број.
На Св. Аранђела 1876 Поповића прегазише кола неког руског официра, од чега је дуго боловао и памћење готово са свим изгубио!
Умрьо је 27 јула 1379 у Београду, и укопан је код Маркове цркве.
Поповић је штампао:
- Сузе благодарности, по совершенију гимназијалног теченија. Н. Сад. 20 јула 1838.
- Фрулицу, песме, Н. Сад. 1839.
- Мач и Перо. Песме. Београд. 1846.
- Душанов законик, сравњен с уредбама земаљским у Чешкој. Од Палацкога. Београд. 1849.
Уза Српске Новине, Поповић је уређивао и књижевни лист Подунавку, а и лист Der Serbe на немачком језику.
Српске Новине, када их је уређивао Поповић, биле су службени лист српске владе. Ту се од уредника није ни могло очекивати самосталнога кретања.
Видов Дан је био лист независан; али ту Поповић није ни хтео терати опозицију влади.
Као уредник, Поповић је имао око врло поуздано и перо вешто. Уз то је имао велику заслугу за чишћење српског језика у листовима које је уређивао.
Зашто се Поповићев брат Ђура прозвао Даничић место Поповић, казано је у Поменику2. А отац Милошев и Ђурин звао се Поп Јован из Песка зато, што га је владика Гедеон Петровић запопио на Дунавској Ади, према Каменици, кад је Пар Фрања Први био онде на некој Шајкашкој свечаности!…