Петровић Сава

Петровић Сава, доктор, књижевник, родио се у Шапцу 14 јануара 1840 године.

Основну школу и полугимназију свршио је у месту својега рођења; у Београду је довршио гимназију и лицеј, а у Паризу је учио лекарске науке, и проглашен за доктора у медицини.

Повративши се у отаџбину, постао је лекар у војсци, а доцније и лични лекар Њ. В. Краља Милана. У војној служби Петровић је дошао до чина санитетскога пуковника.

Д-р Петровић био је у дужности врло вредан и тачан; али се уз то с не мањом љубављу и успехом бавио и науком. Најрадије и најкорисније кретао се је на ботаничком пољу, које је и обогатио са више од 200 нових биљака које у Србији расту а наука за њих није пре знала!

Уважавајући његове научне радове, Српска Краљевска Академија изабра Д-ра Саву Петровића за свога члана дописника, али на жалост њему смрт не допусти ни да уђе међу академике нове другове своје!

Д-р Сава Петровић премину, после дуге и тешке болести, 20 јануара 1889 у Београду.

Лекарско Друштво, у ком је Д-р Сава био редовни члан, јављајући његову смрт, овако жали за њим:

„Д-р Сава Петровић знаменит је и као научник и као лекар. Ботаника му бејаше драж животу, и у њој је стекао име, које се барабари с именом његовога учитеља (Панчића). Он је у том раду свагда имао своју мету пред очима: да, као лекар, шири своју науку у народу. Лекарско Друштво положило му је на гроб венац од свежег цвећа, зато што ће мирис да му обележи доброту срца, а жарка боја цвећа дух његов, који је за живота светлио и расветљавао српско друштво.“

Поред својега рада научнога, Д-р Сава је заслужио захвалност и за то што је својом имовином тако управио да она, по његовој смрти, највише помогне српској књизи и народној просвети!

Од књижевних радова Савиних овде се могу поменути:

  1. Претварање и прикривање болести код војника, по Д-ру Боазу, Исфордингу, и др. Издало министарство војно. Београд. 1875.
  2. Флора околине Ниша. Београд 1882.
  3. Лековито биље у Србији. Српски Архив за целокупно лекарство. Одељак 2. књ. 16. Београд, 1883.
  4. Додатак флори околине Ниша. Београд, 1885.

Још је писао о Косметицима и о другом шточем у разним периодским издањима.

Нека је слава његову светлу имену и вредному перу!