Петровић Гаврило, из села Шушеоке, испод Ваљева.
Од почетка рата 1804, Гаврило је био у свим биткама, у којима су учествовали ваљевски колубарци, и постао је био капетан.
На Рожњу, према Соколу, Гаврило је добио овакав докуменат:
„Да је показатељ сего, капетан Гаврило Петровић, из Шушеоке, ваљевске нахије, у служби војничкој и народњој, као подвојвода, под нашом командом, од године 1804 започета рата с Турцима до данас, чесно, верно, и примерно служио, храброст своју и мужество, отечество наше бранећи, ранама на баталијама против непријатеља, добитима засведочио, и себе заслужена у роду нашем учинио (со) овим свидетелствују и потврђују, у Рожњу, 1 августа 1810, (М. П.) Јаков Ненадовић, командат ваљевски и советник; (М. П.) Радован Грбовић, кнез ваљевски; (М. П.) Миливоје Тадић, кнез ваљевске Подгорине.“
Гаврило Петровић, по речима Проте Матеје Ненадовића1, погинуо је на Засавици, месеца септембра, 1813 године.
- Мемоари, стр. 274. ↩︎