Орфелин Захарија, писац, родио се у Вуковару 1726. Звао се презименом Стефановић, па је ово презиме оставио, и саставио себи ново од Орфеја и Лина, старих грчких певача.
Бележе га као самоука, али је он много знао: писао је књиге, цртао карте, резао на бакру слике, и био је члан бечке уметничке Академије.
Служио је као канцелиста у карловачког митрополита Ненадовића; био је благајник у владике темишварског Вићентија Јовановића; по том је учио децу спахије од Маче Јована Сапланцајије; живео је у манастирима Беочину, Гргетегу и у Ремети. Неко време боравио је у Новом Саду, код владике Путника, који га је послао у Беч штампару Курцбеку за коректора. Налазио се неко време и у Пакрацу код владике Јосифа Шакабенте.
Човек несталне нарави, није се могао дуго на једном месту скрасити.
Умрьо је близу Новог Сада на Исаиловцу (добру бачкога владике) у највећој сиромаштини.
Од њега су нам остали ови радови:
- Краткоје наставленије, 1757.
- Ортодоксосомологија или православноје исповједаније, 1758.
- Краткоје о седмих тајинствах наставленије, 1760.
- Плач Сербији јејаже сини в разљичније государства расјејалисја, 1761.
- Ода на воспоминаније втораго Христова пришествија, 1763.
- Сјетованије наученаго младаго человјека, из рускога, 1764.
- Мелодија к пролећу, 1765. Два пута штампана.
- Первија начатки латинскаго јазика, 1767.
- Славеносерпски магазин, 1768.
- Житије Петра Великаго, 1772.
- Генералнаја карта всеросијкој Империји, 1774.
- Положеније провунциј: Лифландије, Финландије, Карелије, Ингрије, и Курландије, и пр. 1774.
- Карта географ. Германије, Холандије, Даније, Пољше и проч. 1774.
- Карта Мале Таторије, 1774.
- Буквар за српску децу словенски, у Венецији, 1776.
- Вјечни календар, у Вајени, 1783. Три пута прештампаван.
- Искусни подрумар, у Будиму, 1808.
- Прописи српски. И друго издање.
- Седам степенеј премудрости.
Према својој великој љубави к роду српском и к вери православној, он се није знао уморити у разноврсним радовима, који показују и његов велики труд и висок ступањ знања у сваком послу који је пословао.