Округић Илија, католички свештеник и песник, родио се у Срем. Карловцима 30 априла (12 маја) 1827 године.
Основну школу и гимназију учио је у месту свога рођења.
Школски другови у гимназији били су му: Бранко Радичевић, Милош Димитријевић (доцније председник Српске Матице) и Јулије Радишић.
Богословију је изучио у католичком семинару у Ђакову, и у Загребу.
За свештеника је посвећен (што они веле за мисника је заређен) 1850, и прву службу (ми̏су) служио је у Срем. Митровици, где је дуже остао као капелан. Из Митровице прешао је у Карловце опет као капелан.
Године 1859 постао је парох (жупник) у Сарвашу, месту близу Осека па, иза тога, у Левавској вароши недалеко од Ђакова.
Године 1867 дође за пароха у Петроварадин, и онде остаде до смрти.
Године 1885, августа 10/22, Краљевом повељом, постављен је за првога опата Светога Димитрија Сремскога.
Поп Илија Округић преминуо је 18/30 маја 1897 у Петроварадину, и сахрањен је код цркве Текије (Maria Schnee) на путу између Петроварадина и Срем. Карловаца.
Од Попа Илије Округића имају ови списи:
- Сремска вила, Осек, 1863.
- Шаћурица и Шубара. Изворна весела игра, с певањем, у четири чина. Загреб. 1874.
- Грабанцијаши или батине и женидба. Глума с певањем, у пет чинова. Нови Сад. 1874.
- Шокица. Загреб. 1884.
- Уњкава комедија;
- Пишчева кубура;
- Љуба Дојчин-Петра;
- Мара Варадинка;
- Срчанице. Љубавна сонети. Збирку ових песама штампао је писац још 1874 али не под својим именом.
Године 1900, у новосадском листу Позоришту, бр. 13—20, изашло је Округићево посмрче, које је писац предао свом пријатељу г. Т. Хаџићу.
У свима списима својим Округић се јавља као човек патриота, и свештеник просвећена ума и широка срца. За живота свога он се је дружио са Србима православнима као што би чинио најбољи њихов једноверац.
Нека му је дуго мило помињање и као човеку и песнику, и као хришћанском трпљиву свештенику!