Огњановић Илија, доктор медицине и књижевник, родио се у Новом Саду 30 априла 1845.
Основну школу и нижу гимназију свршио је у месту свога рођења; пети разред гимназије учио је у Карловцима; шести и седми у Печују, а осми у Будимпешти, где је и испит зрелости одлично положио.
Медицину је, као текелин питомац, изучио у Бечу, где је године 1872 проглашен за доктора.
По свршетку школовања, вратио се у Нови Сад, и онде се настанио као лекар све до смрти.
Преминуо је у Будимпешти 8 августа 1900, а сахрањен у Новом Саду 10/23 августа 1900.
Огњановић је изишао на глас нарочито својим шаљивим писањем. Још као ђак у трећем разреду гимназије уређивао је шаљиви лист Зољу; доцније је уређивао Ђачки венац, па је после радио листу Комарцу и у Даници.
Он се, у свом веку, и усмено много шалио; али су ову његову шалу уживали само они који су били њему ближе; за нас пак који смо од њега били подаље, и за потомке, драгоцено је тек оно, што је ставио на хартију за живота свога.
Од године 1864 почео је звати се Абуказем. Доцније су његове шале китиле листове Стармали и Јавор.
На овом последњем листу радио је пуних деветнаест година.
Огњановић је био најјачи у шали и у сатири. У својим шетњама по Новом Саду он је чибукао своје земљаке тако да су се они морали смејати, па ваљда некад и поправљати.
Од радова Огњановићевих, који су засебно штампани, помињем ове:
- О дифтеритичној вратобољи, 1876.
- Како се ваља чувати од колере, 1884.
- Имена болести што могу да донесу смрт, научни називи протумачени на маџарском, српском, и немачком језику, нарочито за наше свештенике, 1894.
- Абуказемов шаљиви календар за 1878 и 1881.
- Шала и сатира, у пет свезака, 1882.
- Веселе приповетке, 1880.
- Гробови знаменитих Срба, 1900.
- Занимљиве приче и белешке из живота знаменитих Срба, 1900.
Мало је живео, али је живео радно, родно, и родољубно.
Бог да га прости!