Нићифор, каленићски игуман, зна се да је био човек књижеван, тојест, читао је старе србуље, сабирао их са свих страна у Каленић, преписивао их, јер је рукопис имао особито леп, и њима се одушевљавао за судбину злокобнога народа свога.
У сваком устанку, он је летео у редове бораца, па је, с тога, и Хаџи-Проданову буну једва дочекао. Буна та не успе, и Турци груну у Левач. Нићифор, у страху, да Турци не би похватали и списе који га јако терете, побаца у једну хлебну пећ велику количину старих књига, повеља, хрисовуља, и других записника! Али га ни то не спасе. Турци га ухвате, доведу у Београд, и ту, заједно с другим Србима, погубе, па му главу набију на колац на бившој Стамбол-капији.
То се догодило на крају године 1814.
Слава мученику!