Николајевић Ђорђе, Дабробосански Митрополит, рођен је у селу Јаску у Срему 20 априла 1807 године.
Основну школу свршио је у месту свога рођења, а немачку у Митровици. Гимназију и богословију свршио је одлично у Срем. Карловцима, и једну годину философије у пештанском университету.
По свршетку школовања, упути га Митрополит Стратимировић у Дубровник за учитеља српске младежи. У Дубровник је Николајевић стигао лицем на нову годину 1830. Ту је, за кратко време, стекао поштовање свих дубровачких Срба. Ту се и оженио Катарином Берберићевом из Мориња у Боки.
По жељи православних дубровачких Срба, запопи га далматински владика, потоњи патријарак Јосиф Рајачић у Шибенику 1833, и стави га на дубровачку парохију. Уза свештеничку, вршећи и учитељску дужност, заслужи Николајевић те га владика Јевтимије Мутибарић 1846 произведе за проту.
Али га зли удеси задесише у породици: године 1850 умре му јединац син Чедомир, а кроз четири месеца и јединица кћи Софија!…
Године 1858, на захтевање политичке власти, премештен је из Дубровника у Задар за професора богословије; године 1860 за члана консисторије, и 1878 за члана далматинског школског већа.
У Задру му умре супруга Катарина, и он оста у свету сам самцит.
Из Задра је премештен у Сарајево, где га Митрополит Сава Косановић произведе за архимандрита, и повери му да уреди духовни јепархиски суд и сву администрацију по примеру задарске јепархије. Ту је уредио духовну семинарију за свештенике у Босни и Херцеговини.
Кад је Митрополит Сава отступио, Николајевић би наименован за Митрополита Дабробосанског и с благословом васељенског патријарха Јоакима Петог, у Сарајевској цркви посвећен месеца фебруара 1886.
Преминуо је у Сарајеву 8 фебруара 1896.
Од њега су остали ови списи:
- Српски Споменици. Београд, 1840 (под именом Павла Каранотвртковића).
- Младић како треба да се изобрази. Задар, 1840.
- Девојчица како треба да се изобрази. Беч, 1856.
- Српско-далматински магазин од 1842—1862.
- Протопресвитар и његово достојанство, 1879.
- Насртање протосинђелово одбија протопресвитер. 1880.
- Живот и доброчинства Божа Бошковића. 1880.
- Шематизам Дабробосанске митрополије, у Сарајеву, 1882.
Завештао је да се у вишим школама уче два младића о трошку његовога фонда.
Младићи да буду један из Дубровника а један из Боке, и то понајпре из породице Берберовића.
Побожним животом, корисним радом, и патриотским доброчинствима Митрополит Николајевић заслужио је да вечито живи у свом народу.
Слава имену његову до века!