Ненадовић Јеврем, син Јакова Ненадовића, родио се у Бранковини, 1793, септембра 27.
Књигу је почео учити у кући очиној, у свога братучеда Проте Матеје; продужио је у Купинову, у Срему, а свршио је два разреда гимназије, у Карловцима.
Рођен у кући која је дала толике раднике у народним пословима, Јеврем је и сам врло рано почео мешати се и у борбу с Турцима, и у послове управне.
Године 1811, кад је Јаков тргнут из народа у савет, за попечитеља унутрашњих послова, Јеврем је постављен за војводу у ваљевској Тамнави, и обично је чувао границу од Сокола и од Дрине. Син Јаковљев а, доцније, и зет Младенов, Јеврем је био у тако згодном положају да му ни једна од оновремених јаких странака није могла никад ни у чем наудити. По нарави пак био је човек миран и благ, те никога није особито дражио против себе.
За њега једном рече покојни Баталака:
— Јеврем је био срећан свега века својега; никад никаква недостатка није зазнао: син Јаковљев, зет Младенов, и под старост таст кнежев — свакад је имао све што му је требало!
Године 1813, пребегао је и Јеврем у Срем, и, с оцем својим, отишао у Русију. Кад се одонуда вратио, у августу 1831, постао је председник суда, у Ваљеву, па је доцније, био и државни саветник, у Београду.
Године 1858, добио је пензију, и после је живео у Београду.
Јеврем Ненадовић издахнуо је у Београду, 6 априла 1867, баш онога дана када је Кнез Михаило, примивши од Турака београдски град, развио на њему српску заставу.
Ето и ту срећу Јеврем је доживео!
Кажу да је, у самртним мукама, молио да га изнесу пред кућу на улицу, не би ли својим очима видео како се већ лепрша српска застава на граду Београду!
Није му за хвалу што је, некад, у причању, побијао заслуге неком и неком од својих сувременика. А што је, у нечем, своје и својих рођака заслуге прецењивао, за то му је наплата била горчина што су га противници кад и кад узнемиривали.
Јеврем Ненадовић је био дугих образа, под старост ћелав, али лица врло пријатна, и чист у оделу и држању као какав младић.
Кћи његова, Персида, била је за Александром, Карађорђевим сином, који је, као Кнез, владао у Србији од 1842—1858.