Мутап Лазар родио се у селу Прислоници, у нахији рудничкој.
Изнајпре је био мутав, то јест, мутавџија који че покровце и вреће. Од тога заната и прозван је Мутав или Мутап.
Мутап је био у ових 70 Рудничана, које је Милан Обреновић довео Карађорђу на Рудник још о белим покладама 1804. и тада, у нападању на град Рудник, први пут се је одликовао.
Лазар Мутап је био први буљубаша у војсци војводе Милана Обреновића.
На Карановцу, године 1805, Мутап је био толико изашао на глас, да се име његово с именом Ломиним, већ у песму певало1.
Доцније, Мутап се је одликовао у бојевима: на Сеници, на Пријепољу, на Дрини, на Лозници, и Делиграду.
На Сеници, 1809, Лазар Мутап и Карапавле Симеуновић, смедеревски бимбаша, стерали су Ганића, арнаутскога старешину у једну кућу, где је он, бранећи се с 30 друга изгорео. Карапавле је ту рањен у леву ногу.
Иза тога, град је сенички освојен 28 априла 1809.
Године 1811, постао је и Мутап војвода руднички.
Године 1813, није никуда хтео ићи из Србије: дочекао је силу турску и, после неког оклевања, предао се, као и Милош, код таковске цркве, Али-Аги Серчесми.
После Хаџипроданове буне, 1814, већ није никако ишао Турцима у руке; него се је, већином, налазио око Милошеве куће, разбирајући кад ће доћи време да се на ново бори противу силе.
Године 1815, кад је таковски устанак оглашен, Мутап је први, с војском, ударио на Чачак; али несрећом, тешко се рани још у почетку нападања, па иза тога, кад су Срби, испред веће турске силе, морали одустати, толико се ожалости и ојади да се разболи на смрт. Тако бона, однесу га у Прислоницу, па у Горњу Трепчу, где и умре.
Доцније, кости су Мутапове ископане и пренесене те сахрањене у цркви манастира Вујна, где и данас почивају.
Мутапов војни барјак и сад је у том манастиру.
Мутап је био средњега раста, црномањаст, црвена лица, крвавих очију, и јахач за причу. На глави је носио капу читакињу. Нарави је био напрасите, за то га војници нису веома волели.
- Кнежевина Србија. стр. 679—683. ↩︎