Мунчић Кузман, добротвор, родио се у В. Кикинди 1828 године.
Основну школу свршио је у месту свога рођења, а гимназију у Темишвару. Права је почео учити у Пешти, али му то учење поремети буна од 1848 године. Ту је годину провео у Србији. После буне настави правне науке и сврши их у Бечу.
Као свршени правник, ступи у службу код врховнога суда у Темишвару, а оданде буде премештен у окружни суд у Вел. Бечкереку. Ту се године 1855 ожени Емилијом, ћерком имућнога Србина Јаше Векецкога из Јарковца. После женидбе Мунчић остави службу, и пресели се к свом тасту у Јарковац, где се ода на економију.
Године 1869, досели се, са својом супругом, на ново у Бечкерек, где је остао до смрти.
У Бечкереку је Мунчић ревно потпомагао сваки општински рад. Српској црквеној општини Мунчић је учинио велике услуге. Као старалац црквене општине, он се је, са правим самопрегоревањем, трудио да доведе у ред заљуљано материјално стање те општине. Његова је највећа заслуга што је озидана велика црквена кућа на једном од првих места у Бечкереку. Та ће кућа некад цркви доносити леп приход.
И баш у старању око општинских прихода озебао је и добио запаљење, од кога се није могао спасти, него је, лицем на Св. Николу, 6/18 декембра 1896 преминуо.
Мунчић је све своје имање оставио на добротворне намере, зато је и испраћен до вечне куће с општом тугом и захвалношћу.
У тестаменту свом од 8*20 новембра 1896, у тачци 6, 7, 8, и 9 овако Мунчић одређује шта да буде с његовом посмртнином:
„6. Од 200 ланаца земље, што остављам оснивам у знак моје неограничене љубави према моме миломе српском Народу закладу за сиромашне српске ђаке православне вере из Угарске, Хрватске, и Славоније, која заклада после смрти моје жене и исплате легата, има у живот ступити.“
То имање вреди сада око 70.000 форината.
Ако Кузманова жена, сада удовица Емилија Мунчићка — са својим имањем — приступи к овој задужбини, Кузман јој даје право да циљ тој заједничкој добротворној намери може у нечем и предругојачити, али ипак да буде Народу српском на добро.
Мунчићку хвале као душу племениту и велику родољупку.
Племенитога дародавца нека прати благослов младих српчића, који се његовом помоћу буду учили и просвећивали. Он је и народу своме образ осветлао!