Мојсије, владика најпре шабачки а после неготински, родио се у селу Стргарима, у Јасеници, а покалуђерио се у манастиру Вољавчи.
Кад Митрополит Михаило, због неприпознавања извесних државних закона, би дигнут с управе јепархије београдске, онда је Мојсије, као владика неготински, дошао да за време придржи и београдску јепархију.
После је дао оставку, и добио пенсију. Иза тога је постављен за члана Државнога Савета, па је после дуге болести срца, преминуо у Београду 4 октобра 1896, и 6 октобра сахрањен је у палилулској цркви Св. Марка.
Мојсија су звали: Владика Ћоса, зато што браде и бркова није имао као ни на длану!
Владика Мојсије и митрополит Михаило у другој поли свога века живели су у великој омрази: ни самртни час није их измирио!…
Владика Моја био је човек врло бистар, и живот сељака шумадинаца познавао је као мало ко.
Писао је неколике историске ствари, и расправљао нека догматична и канонска питања.