Милосављевић Стева Д-р, родио се у Београду, 18 декембра, 1827, од оца Лазара, родом из Софије, и матере Симке.
Основне и средње школе учио је у Београду; иза тога, пошто му умре отац, остави школу, и ступи у камарашију Капетан-Мишину.
У то време, и ако је био пошао на трговину, Стева се је учио у знаменитога, у оно време, учитеља Константина Раноса, који га је и световао да се даље учи.
Године 1848, Стева је већ био у Паризу, а године 1850, 3 јануара, ступио је у париску медецинску школу.
За својега ђаковања у Паризу, Стева се двема особинама увек одликовао: учио се је без престанка; свакад је био или у соби за књигом, или у школи пред професором, или у болници уз болеснике. То му је једна особина; а друга је — што је свакад, од месеца у ком је, уштеђивао по штогод за онај који долази. То му је, вељаше сам, било тешко само првог месеца, па је, после, све ишло као обично.
На тај начин, Стева не само није никад долазио у новчану невољу, него је још могао другом помоћи у невољи.
Године 1855, априла 18, Стева је добио диплому, као доктор у медецини, и вратио се је у своју отаџбину.
Најпре је почео практиковати у Београду као приватни лекар. И као париски доктор, понајпре је добио куће страних конзула, на и неколике имућније породице београдске.
Хтео је ступити у државну службу, и потражио је окружни физикат у Шапцу.
У то време, врати се у Србију Кнез Милош.
И млади Д-р Стева, место да иде у округ за физика, дође у министарство унутрашњих послова за начелника санитетског одељења.
То је било 1 априла 1859.
Од тога доба, почиње се низ закона и уредаба, у струци санитетској, што се, у највећој мери, има ставити у заслугу Д-ру Стеви Милосављевићу, као начелнику санитета.
Тако је његовим заузимањем:
- 3 марта 1861, установљен у Србији Дом за сумануте;
- 27 марта 1865, изашао је Закон о окружним болницама у Србији, по ком су подигнуте болнице у свима окружним варошима;
- 27 марта 1865, Закон о подизању и уређењу болница;
- 26 маја 1865, Закон за апотеке и апотекаре;
- 4 априла 1868, Закон о устројству сталног лекарског одбора, којим је замењен онај од 3 окт. 1861.
Осем ових крупних законских радова, изишло је врло много законских решења за поједине случаје и прилике, све у смислу напредном, а на покретање Д-ра Милосављевића.
Као началник санитета, поклањао је особиту пажњу јавној хигијени; и премда су за то средства била недовољна, чврстим вршењем закона и неуморним надзором, он је долазио до сјајних последака: Србија није страдала од прилепљивих заразних болести; а говеђе куге у нашој отаџбини готово није никад ни било, за његово време.
Године 1872, у Бечу је била међународна лекарска конференција, и на тој је изјављено признање Србији што се у њој води велика брига о јавној хигијени.
Велики део тога признања, припада Д-ру Стеви Милосављевићу, као начелнику санитета.
Године 1874, Д-р Стева је заступао Србију на међународном лекарском конгресу, у Бечу.
По предлогу Д-ра Стеве, српска је влада почела слати младиће на изучавање медецинских наука у Јевропи, те сада имамо толико лекара домородаца којима се поносимо.
Све ово што је радио, предлагао, или наређивао, Д-р Стева је радио по уверењу да му је дужност; никад ни у чем није хтео хвалити се, чак није хтео ни казивати онолико колико кад ради.
Д-р Стега се дао чути и на другим пољима, осем своје чиновничке канцеларије: био је одборник у београдској општини, и посланик на народној скупштини.
У општини је настајавао са свим својски да рачуни општински буду тачнији и уреднији; да се државни порез разрезује што правичније: да се за основне општинске школе нађу добре хигијенске угодбе, па је, у овом последњем раду, био и нападан јавно. Из тога напада изродила се у новинама распра која је, у своје време, била врло разглашена.
На скупштину, у Крагујевцу, говорио је о метарским мерама, и о српским заложницама.
У првом предмету показивао је темељно познавање ствари, а у другом, поред таког познавања, и пресудну љубав к истини, према којој није штедио ни министра, и ако му је био и лични и начелни пријатељ1.
У последње време свога живота, почео је Д-р Стева слабити телесно. За то је, месеца јула, 1878, отишао у Швајцарску. Отуда се вратио у Беч к лекарима, али помоћи нигде није нашао. 13 фебруара 1879, умрьо је у Бечу, и 21 истог месеца, сарањен је овде у Београду.
Научен лекар, ревностан чиновник, савестан радник на јавном послу, непомеран у својим убеђењима, у опште уважаван и онде где га нису волели — Др Стева је био ређи појав независна, чврста, светла карактера, каквих је имало старо класичко доба!
- Протокол Народне Скупштине за 1873, стр. 571. ↩︎