Мајсторовић Ранко родио се у селу Азањи, у смедеревској Јасеници, од прилике, године 1768.
Под Карађорђем је војевао, као прост војник.
Међу тим, као домаћин имућан, трговао је живом стоком и, тога ради, био је изашао веома на глас у својој околини као човек врло паметан, и врло праведан.
После Ђакове буне (1825), Кнез Милош је, да би задовољио Смедеревце, узео Мајсторовића за члана оном управном Савету, који је, обично, становао у Крагујевцу.
У том звању, остао је Мајсторовић до устава 1838, а тада је постављен за члана Савету земаљском, и дан му је, по ондашњем обичају, пуковнички чин, па и султански орден ифтихар.
Мајсторовић се је, кроза сву своју службу, одликовао правдом у суђењу, чистотом у служењу, и поштењем у живљењу.
Умрьо је у Београду, 2 априла 1840 и, опеван врло свечано, у присуству Кнеза и свих великодостојника, однесен је те сахрањен код цркве у Кусатку.
На гробници чита му се овај запис:
„Овде лежи тело полковника и кавалера Ранка Мајсторовића, рођена у селу Азањи, округа смедеревскога, Књижевству Србији, умршега 2 априла 1840, у 72 години старости своје, као члан српскога Совета. Он је отечество своје за цело време битија својега на земљи својски и прилежно послужио, и за то познати сви га жале, а синови његови, и остала фамилији, као за добрим и незаборављеним оцем, неутешно плачући, спомен овај подигоше му“.