Кујунџићу Милану, државнику, писцу, крштено је име Јанићије, па је он, угледајући се на друге, своје име посрбио, назнавши се Милан!
Кујунџић се родио у Београду 16 фебруара 1842 године.
Свршивши основну школу у Београду, био је још врло мали за гимназију; зато га отац пошље у Панчево у немачку школу, да језик немачки научи.
После се вратио у Београд, те је свршио гимназију и Велику Школу. Још као ђак био је врло жив и слободоуман, те је с тога једну годину дана био искључен из школе!
Доцније је отишао у Беч, па у Немачку, и најпосле у Француску и у Енглеску. Највише се бавио студијама из наука философских.
Вративши се у отаџбину, постао је чиновник у министарству просвете; па професор у Великој Школи, па чиновник у министарству унутрашњих послова; скупштинар, министар просвете, посланик у Риму и најпосле пенсионар.
За време наших ратова, Кујунџић је водио добровољце у бојеве. У војсци је дошао до чина артилериског потпуковника.
Пред крај живота, снашла га је било тешка болест, у којој је намучио и себе и оне око себе. Преминуо је у Београду 14 новембра 1893.
Кујунџић је био човек обилнога природнога дара, наставник и књижевник темељне научености, Србин жаркога родољубља и државник чврсте воље и похвалне несебичности. Он је и певао, и писао, настављао, и војевао, и управљао.
Српска Краљевска Академија, коју је он, као министар просвете, створио и највишу јој санкцију израдио, његово ће име записати на друго место у Поменику својих добротвора, јер је он њојзи и знатан део свога имања након себе оставио.
Поред многих песама, чланака, критика, и других састава, расутих по разним часописима, од Кујунџића имамо ово списе.
- Абердар. Гусле Абердарове. Нови Сад, 1861.
- Кратки преглед хармоније у свету. У Београду, 1967 и 1872.
- Философија у Срба. Београд 1868.
- Иде ли свет на боље или на горе. Нови Сад. 1870.
- Воља и слобода, у 20. Гласу Српске Краљевске Академије. Београд, 1889.
Нека му је лака српска земља, коју је жарко љубио и својски послужио!