Крстић Михаило или Мика, родио се о Арханђелову дне, 1818, у Крагујевцу.
Основну школу свршио је у Крагујевцу, па је, после тога, учио неку трговачку школу, у Београду, из које је изишао 1837.
По свршетку школовања, водио је, неко време, трговину, а после, нарочито од 1842, није се хтео пуштати у велико трговање, него је радио своје земље, којих је имао доста око Крагујевца.
Крстић се није женио а, пред своју смрт, ни рођака блиских није имао.
Преминуо је у Крагујевцу 26 јуна 1885.
Пре него што ће умрети, наредио је шта да се чини с његовим имањем, пошто умре.
Ево главне одредбе у тој његовој последњој вољи, с које и заслужује да га уврстимо у Поменик знаменитих Срба.
Све своје имање Крстић је оставио свом куму, г. Кости Митрићевићу, пуковнику у руској војсци, али под овим условима:
Пуковник Митрићевић дужан је, од прихода Крстићева имања, сабрати 5000 дуката, и те новце дати под интерес. Половина интереса који се буде добијао од те суме, придаваће се главници, а друга половина трошиће се на сиромашне ђаке крагујевачке гимназије. А кад та главница нарасте до 20 хиљада дуката, онда ће се сав интерес трошити па ђаке поменуте гимназије, који се добро уче и добро владају, а сиромаси су.
Даље, г. Митрићевић има да изда неколике легате који немају опћега значаја, па, што преко света тога претече, биће његово наслеђе.
Кад би се данас све непокретно Крстићево имање распродало, не би се зар могла за њега добити она сума колику је покојник завештао. То сведочи да је Крстић веровао да ће Митрићевић, управљајући неколико година тим имањем, моћи његову последњу вољу како треба извршити.
Крстићева слика већ се налази у сали нове крагујевачке гимназије, као слика просветнога добротвора…