Крижанић Ђурађ родио се 1617, у Лапничкој, у Хрватској, од старе породице Крижанићи Небљушких.
Човек великога дара природнога, и простране научености онога времена, носио је у глави две велике мисли: да измири цркве источну и западну; и да створи један језик за све народе словенске!
Тога ради је много путовао, много учио, и много писао. Последње време свога живота, боравио је у Русији, најпре као вољан човек, а после као прогнаник у Сибиру.
Своју граматику о том језику за све Словене, Крижанић зове:
Граматично исказање об руском језику, попа Јурка Крижанића, прозвањем Србљанина… Писао в Сибири лита 7174=1666.
По роду, сам себе зове Србином, по вери је био католик, и још каноник загребачке цркве; али је одушевљен био за добро свих Словена, а особито Срба и Хрвата.
Што је желео измирити цркве источну и западну, то му је свакад за хвалу: и православна се црква, јутром и вечером, моли „о сајединенију Светих Божјих цркава“!
Али што је мислио да се може, граматиком, створити језик за све Словене један, то је узимао на се посао који — најмање рекавши — премаша снагу свакога појединца.
Још се не зна које је године, и у ком месту, умрьо овај наш сународник.
О његову животу писали су много и Руси и Хрвати.1
- Кукуљевић, Архив за повесницу југословенску 10 у Загребу, 1866. И Безсонов. Сочиненија 1, 2. и 3, Москва, 1870. — Даничић, Рад 16. 159. ↩︎